Андреја Ловић - патриота и активни члан српске заједнице у Немачкој

"Заиста је интересантно да је наша дијаспора која је изузетно бројна у Немачкој, можда недовољно организована, поготово у политичко-друштвеном раду, јер неке друге дијаспоре, попут турске, италијанске и друге, су хомогене. Код нас је то мало теже постићи, не само што се у неколико великих центара окупља наша дијаспора у Немачкој, веч зато што свако вуче на своју страну...то је велики проблем.

Ми немамо довољно представника у немачкој политици иако имамо доста дијаспораца који имају и немачко држављанство...нажалост, немамо довољно људи у њиховој локалној, регионалној и савезној политици, а то видимо и у Аустрији.

Дакле, Централни савет Срба у Хесену жели да обједини српску дијаспору и да политичким и друштвеним деловањем, њен статус у Немачкој побољша и окупи око неких идеја. Није то само заштита културе, идентитета, ћирилице, православља...а ту су и неки свакодневни проблеми које треба решавати, интеграција у немачко друштво, али, наравно, уз очување нашег идентитета", каже Андреја Ловић.

Једна од тема је да ли постоји настава на српском језику за нашу децу?

"Постоји, хвала Богу, у већини наших покрајина у Немачкој постоји допунска настава која је већином финансирана од стране Министраства просвете Републике Србије и ми смо веома захвални на тој подршци из Србије, јер се то протеклих 5,6 година афирмисало, као важан инструмент за учење српског језика.

Морате знати да многа деца треће и четврте генерације, која су рођена у Немачкој, немају много додира са српским језиком, сем можда са баком, деком, родитељима...ово им заиста помаже да науче и језик и писмо и да науче нешто о нашој историји и култури.

На великом смо добитку када ти омладинци знају српски језик, не само што чувају српски идентитет, већ им то помаже касније у послу. Дакле, узмимо пример једног лекара - онај ко зна српски језик може да помогне људима из дијаспоре на много бољи начин него ако само говори немачки језик, исто тако мајстор, инжењер итд...значи, то је велики бенефит за ту децу, ако поред немачког на пример, говоре и српски језик. То је софт скил, како кажу", каже Ловић.

Кад смо прошли пут разговарали ти си постао резервни официр војске Србије. Која ти је врата то отворило, и у социјалном и индивидуалном смислу?

"Много ми је значио тај колективни дух, изговарање текста заклетве који је заиста свети чин...прошао сам ту авантуру, није било једноставно, било је доста крви и зноја, имам доста пријатеља и пријатељица из војске и то је заиста за цео живот. Али, тај наш српски дух, ведрина, поред свих осталих проблема, то је нешто што сам заиста доживео у војсци и Богу сам захвалан што сам могао да издржим тих 6 месеци и да постанем резервни потпоручник Војске Србије", каже Ловић.

Како наша дијапсора дише и шта њима на личном нивоу недостаје?

"Недостаје им та топлина, наш дух, менталитет...У Немачкој су људи доста формални, а у Србији имате више људскости, блискости, то нашим људима недостаје, па ћете приметити у великим центрима, не само у Немачкој, Швајцарско, Аустрији...викендом су наши клубови, наше кафане пуни, и омладина жезне да се дружи са осталим дијаспорцима...долазе наши певачи, гледају се наши филмови...Видите и данас, колико људи у Београду има из дијаспоре, који су дошли да се мало проведу и то фали тамо далеко, у туђини...", закључује Ловић.