VR-All-Art платформа: Будућност је сада

VR-All-Art је револуционарна интернет платформа и ново тржиште за уметнике, галерије, музеје, путем које је могуће излагати, истраживати, куповати и продавати уметничка дела. Виртуелна стварност преузима примат, границе не постоје. Иза пројекта стоји српска компанија на челу са Витомиром Јевремовићем, археологом и ИТ стручњаком.

"Будућност је сада, и она је виртуелна" тврди Витомир Јевремовић, оснивач VR-All-Art компаније и продукцијске куће Digital Mind.

"VR-All-Art је платформа на којoj уметници, галерије и музеји могу да креирају виртуелне изложбе, да презентују уметничка дела и, наравно, културно наслеђе, на један потпуно нов начин. Омогућава искуства која не можете да доживите у реалности и, такође, да посетите локације, или да се упознате са културним добрима, која иначе никада не бисте могли ни да видите, ако не путујете довољно."

Идеја да уметници и љубитељи уметности, комуницирају без икаквих физичких и административних ограничења, спојила је уметност и технологију са циљем да помери границе у реалном свету и отвори нове хоризонте виртуелне стварности.

"Једино што је потребно је да имате VR Head Set како га зовемо, или те Virtual Reality наочаре, тј. наочаре за улазак у виртуелну стварност, и онда можете буквално са вашег кућног рачунара да уђете у цео свет који вам је тада на длану" објашњава идејни творац VR-All-Art платформе. "Свакако, радимо неколико различитих верзија апликације коју имамо и за виртуелну стварност, и за помешану стварност, то је тај mixed reality, имамо мобилну апликацију а имамо и вебсајт који мора да испрати стандардне интернет формате."

"Тренутну верзију софтвера директно имплементирамо у музеје и галерије али ћемо врло ускоро омогућити бесплатно преузимање са интернета" каже Јевремовић, и додаје:

"Дата вам је могућност да седите код куће, рецимо у Њујорку, ставите на главу VR Head Set, и улазите на локалитете који се налазе у Србији, или није битно, у Аустрији, Швајцарској, и да на тај начин истражујете културно наслеђе целе планете, а онда да склапате приче између тога како су се култура и уметност развијали на целој планети. Мислимо да тај приступ уметности, који је до сада био ограничен физичким лимитима, рецимо галерија, које не могу ни да окупе све посетиоце из света који би можда били заинтересовани, да ће отворити једна нова врата, како уметницима тако и музејима и креирати ново стање ствари - да шира јавност буде много више заинтересована за културу и уметност него што је до сада била, јер култура постаје приступачнија, то је јако важно".

"Ово је одлична почетна тачка за све уметнике, да почну да граде своје каријере светског нивоа, да пронађу своје галерије, своје агенте, људе који могу да их репрезентују, и заправо да сами креирају галерије у којим желе да се представе широј јавности" каже Сања Бештић Берисавац, позоришни редитељ и директор за развој у компанији VR-All-Art.  "За то им не треба да их неко види, да са неким разговарају јер многи можда немају ту социјалну вештину повезивања, тако да је и због тога ова платформа ужасно важна и јако драгоцена. То је само још један од феноменалних аспеката у понуди на глобалном нивоу, за уметнике и кориснике платформе".

"Разним размаштавањем шта би све још могли да буду моменти који помажу уметницима на платформи, ми смо дошли до гомиле других феноменалних идеја у нашој сарадњи" наглашава Сања Бештић Берисавац. "Једна од тих идеја је укључивање холограмских наочара у разне врсте догађаја, а који могу да буду и свакодневни, јер мислимо да је будућност у томе да ће се људи кретати са холограмским наочарима врло брзо, можда већ за 5 година. Примена холограмских наочара, на пример, у театру. Већ гледате гомилу филмова у биоскопима са 3Д наочарима, све ће то сада добити неко рухо. Тако да радимо прилагођавање холограмских наочара и на платформи, и на различитим врстама уметничких поднивоа".

О утицају виртуелне реалности на њену прву љубав, позориште, Сања каже: 

"Недавно сам била у Народном позоришту и сетила сам се да сам пре десетак и више година на БИТЕФ-у гледала Хамлета, у коме је сцена борбе била у Mortal Combat варијанти, где су њих двојица носили шлем, кациге, и заправо је то била једна борба у VR-у. Пре десет година! Тада ми је, визуелно, личило на игрицу, и то је мени тада било на нивоу као „јао, шта ови људи раде... то је скрнављење, итд."...  Сада, ја, десет и више година старија, потпуно то доживљавам на другачији начин. Видим све предности, видим на који начин могу неке ствари продукцијски да имплементирам у виртуелној стварности, које не морају да ме коштају јако много колико би ме иначе коштало у физичкој продукцији. То је просто моменат који људи морају да ухвате, јер је 21. век и морају да му се прилагоде, на исти начин као што су се прилагодили мобилним телефонима нове генерације, на исти начин на који су прихватили друштвене мреже, и живот у тој виртуелној стварности".

О реакцији државе на ову технолошку револуцију, и сарадњи са званичним институцијама културе, Витомир Јевремовић каже:

"VR-All-Art се већ налази у Народном музеју у Београду, а омогућава мењање, интерактивно, сталне поставке. Што значи да изложбе које се налазе у виртуелној стварности у Народном музеју, кустоси музеја могу да постављају по својој жељи и да их мењају. Ту је тај разлог због чега музеји треба да користе виртуелну стварност, јер могу да прикажу дела која су у депоима музеја, и која су склоњена од очију јавности зато што нема довољно места у музејима, или није прави тренутак да могу та дела да изнесу из својих депоа и прикажу јавности. Започели смо и сарадњу са Музејом у Шапцу и, такође, са Музејом Југославије, и надамо се да ће кроз 2019. и 2020. годину VR-All-Art као платформа, кроз иницијативу Министарства културе за дигитализацију и презентацију културног наслеђа, заживети у свим институцијама културе у Србији".

Интерактивност, као главна особина VR-All-Art платформе, даје корисницима могућност да реагују, а креаторима да ослушкују и уважавају њихове реакције. 

"Апсолутно!" каже Јевремовић. "Без тог feedback-а како би Енглези рекли, тј. информације које долазе од стране људи који користе нашу платформу, ми не би ни знали шта њима заиста треба. Па смо, рецимо, имали разговор са једним галеристом у Швајцарској који користи нашу платформу, он је рекао - Ја желим слику да ставим на плафон!... Ја желим да је окренем сад тако... волео бих да је имам на плафону, и на поду и накривљену слику...- као - јел може?- Па може, мислим само треба то да имплементирамо, али ДА, могло би, јер то значи да ће се и неко други појавити после, и пожелети то исто, а ми смо му то омогућили већ на почетку".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво