"Сваштара Естер Јованович" у Торонту

О роману у коме се преплићу приче из Београда осамдесетих година са записима једне Београђанке у Њујорку и једне Американке у Србији уочи Другог светског рата, критика је већ изрекла позитиван суд.

Свеједно се и у Торонту, о књизи, подједнако женски, емигранстки али и роман епохе, говорило речима разума и доброг укуса. Разговору о садржају романа, испричаном у три гласа, Београду и локалним обичајима, претходило је читање делова са шармантном верзијом српско-енглеског, Американке, српске снахе.

Ауторка је, баш као у књизи, промоцију илустровала литографијама Њујорка и предратног Београда, огласима из ондашње Политике, постерима, спортским и културним догађајима. Они који су роман већ прочитали, питали су да ли ће "Сваштара Естер Јованович" доспети на филмско платно.

„То није први пут чула то да се роман приликом читања и гледа као филм, јер он и јесте склопљен од слика, и старих и нових, има тих фотографија и у самој књизи...волела бих да буде филм или позоришна представа, није нам се до сада нико јавио, али надамо се да хоће", каже ауторка романа Марија Шајкаш.

Некада се преко Океана путовало бродом, селио се и концертни клавир ако се путник бавио музиком, а жене су се релативно брзо и лако прилагођавале новим срединама.

Марија Шајкаш, Београђанка, дуже од деценије живи и ради у Њујорку, па је питамо како се данас у нову средину уклапају жене нашег порекла.

„Има пуно наших жена које су у Њујорку. Многе су се асимиловале, неке од њих су сачувале српски идентитет, причају о Србији, воле Србију, пишу и даље ћирилицом, причају као да су јуче дошле са Врачара...тако да има свега", каже Марија Шајкаш за Програм за дијаспору РТС-а.