Оштрица пера и скалпела у рукама др Борка Ђорђевића

Биографија пуна успона и падова, оспораван, али и награђиван, живот др Борка Ђорђевића сведочи о томе да је, како каже, увек био на страни Срба. Осим аутентичне биографије, у књизи су и одговори на многа питања из ратних, деведесетих година.

"То су неки догађаји које ја нисам могао да држим више у себи. Да рат, и грађански рат, није опција, јер све може да се реши на миран, договоран начин", каже др Борко Ђорђевић за РТС.

Да је то могуће, сведочи први договор о миру између Срба, Бошњака и Хрвата на Палама, децембра 1994. године, доласком америчког председника Џимија Картера. Заслуге за тзв. "стаклени мир" добрим делом припадају и др Ђорђевићу.

"Успео сам да преко личних веза доведем председника Картера и зауставили смо рат, отворили смо баријере и на крају те посете, децембра 1994. године дошло је до стварања тзв. Дејтонског споразума", истиче доктор.

И док су се у Америци низала признања за хуманитарни рад у Босни, у својој земљи, како каже, није добио ништа. Очима човека дијаспоре, Србин из Пирота, жали због односа матице према људима из расејања.

"Можда је то наш српски менталитет, за разлику од других дијаспора...али знам да ће млађе генерације то променити и да ћемо се једног дана ујединити", искрен је др Ђорђевић.

Под његовом скалпелом било је више од 16000 жена, некадашње прве даме Америке, Бети Форд и Ненси Реган, некадашња градоначелница Чикага Џејми Бурн...ипак, међу најинтригантнијим, био је син Садама Хусеина. Пријатељство са ирачким председником скупо га је коштало.

"Довело ме је до ситуације да сам, малте не, проглашен америчким шпијуном и сарадником Садама и могло је да ме кошта живота", каће др Ђорђевић.

Од звезде на Булевару славних, преко операција првих дама Америке, до истраге FBI-аја, др Ђорђевић, после свега, жели само једно:

"Да се, у договору, заједно враћамо кући!"