"Олуја" је наставак геонцида из 1941.

„Напад Туђманових војно полицијских снага на Книн и целу тадашњу Републику Српску Крајину, и злочини и протеривања српског становништва који су следили представљају геноцид и у ствари су наставак политике Павелићеве Независне Државе Хрватске (НДХ) 1941. године, односно наставак ликвидације Срба, и то је оно што данас највише забрињава", изјавио је др Животије Ђорђевић.

Подсећајући да се и данас, као деведесетогодишњак, а и готово читав свој живот бави истраживањем усташких злочина на подручју НДХ професор Ђорђевић упозорава да се Хрвати још увек нису отрезнили од прошлости и да је усташтво веома присутно у хрватском друштву данас.

„У Другом светском рату на подручју бивше Југославије догодили су се стравични злочини према српском народу, посебно на територији тзв. НДХ, од стране Хрвата према српском народу, и ти злочини не смеју да буду неистражени и заборављени. Срби су најмање страдали од метка. Оно што подаци којима се располаже данас, кажу да су Срби убијани на најмонструознији начин од патолошких типова којима је било потпуно пуштено на вољу да са својим жртвама раде шта хоће и они су урадили шта год су хтели", рекао је Ђорђевић, упозоравајући да, наравно, не мисли да су то били сви Хрвати али део њих су свакако починили злочине према Србима, и ти злочини треба да буду истражени.

Професор Ђорђевић посебно истиче да је НДХ једина држава у свету икада која је имала логоре за децу.

"Огроман број потпуно невине деце је поубијано је од стране зликоваца на најсвирепије начине", каже професор.

Одбацујући могућност да је данас могуће поименице идентификовати сваку жртву у Другом светском рату Ђорђевић, осим многобројних несталих и уништених докумената из тог периода, указује и на чињеницу да су злочини над Србима вршени не само у логорима већ у кућама, радњама, кафанама, на њивама и многим другим местима за који се не зна траг.

„Управо због тих манипулација и различитих података о броју побијених Срба у Другом светском рату ми Срби морамо да извршимо темељан попис, и то је данас један од наших основних задатака", поручио је за наш Програм Ђорђевић и закључио да је, на жалост, јасно да никада нећемо моћи до краја и тачно све побројати, али морамо дати најјаснију и најпрецизнију бројку о томе.