Буенос Ајрес и Београд - на мапи утопије

У међупростор и међувреме ових путовања смештен је полускривени омаж посвећен градовима у којима је аутор провео највећи део свог живота: Буенос Ајрес и Београд.

„Записи који следе имају за циљ да исправе ту неправду увреженог уверења да се добар грађански живот нужно држи подаље од пустоловине. Да је довољно маштати под безбедним окриљем дневне собе, уз пићенце и пријатну музику. Путовања су ми одувек била добар изговор и још бољи подстрек да пустим у погон механизам слободних асоцијација, за које човек данас има времена само кад га воз, авион, аутобус, аутомобил, лађа принудно спречавају да ради било шта друго. Ако нема лаптоп, таблет, смартфон и друге данашње играчке. Убеђен сам, такође, да је доколица одличан катализатор креативног мишљења и ако очекујем да неко чита ове записе подстакнуте тумарањем по три Америке, онда, пре свега, помишљам на људе који још нису протерали доколицу из својих живота.

Да се разумемо: ово није бедекерски приручник, нити једна од оних свешчица које - ослањајући се на Википедију - помажу да, за цену једне књиге, направите велики пут. Ови записи нису, такође, ни каталог општих места туристичких атласа Јужне, Средње и Северне Америке, хемисфере коју сам прилично пропутовао: од мене нећете сазнати баш ништа о пирамидама Маја, о архитектури Мачу Пикчуа, о карневалу у Рију, нити о било чему што се повезује с колективном чежњом европског ходочасника по најпопуларнијим топонимима свеамеричке егзотике.

За мене је ова књига, пре свега, начин да не заборавим о чему сам размишљао на неким местима која су за мене јединствена, без обзира на то да ли су глобално позната или не. Ово је мапа моје утопије", пише Анђић.