Милан МандариЋ: Србија на Мундијалу иде у други круг

Где год се последњих 50 година појавио у фудбалу Милан Мандарић, амерички пословни човек, енглески фудбалски менаџер и власник два фудбалска клуба у Словенији, остварио је историјски успех. Пре пола века стварао је европски фудбал у САД, заједно са Хенријем Кисинџером, вашингтонским секретаром, коме је то био задатак.

 Фудбал је Ваша велика страст. Играли сте га у Америци у свом клубу „Лика", а потом у Сан Хозеу?

"То је био почетак моје фудбалске каријере. Наставио сам је градећи европску фудбалску лигу у Америци, у време када није било фудбалских стадиона, па смо играли на школслим теренима. Када сам се пожалио Хенрију Кисинџеру, рекао ми је да ја доведем популарне фудбалере из Европе, а он ће се побринути за стадионе. Тако је и било", каже Мандарић.

 Довели сте чувеног дриблера и мајстопра лопте Џорџа Беста.

"Био је сјајан играч и јако добра човек. Кад би га замолио да ми покаже неки свој дриблинг, искрено ми је призано да не уме, јер њему то дође током игре, инстиктивно."

 Били сте покретач Америчке фудбалске лиге у којој су наступали Пеле, Франц Бекенбауер, Герд Милер, Ђорђо Кинаља, Јохан Нескенс, Џорџ Бест, Теофило Кубиљас, Казимир Дејна, Карлос Алберто, Владислав Богићевић, Гордон Бенкс и Еузебио.

"Они су више својим појављивањем у медијима, него игром на терену, учинили да европски фудбал постане популаран. Новинари и сниматељи су их јурили, узимали изјаве, измишљали трачеве, правили од њих медијске звезде. То је све ишло у корист европског фудбала, који је постао амерички спорт."

Милан Мандарић рођен је 5. септембра 1938. у селу Вребац у Лици, у околини Госпића. Као дете се са родитељима преселио у Нови Сад, у Србију, где се одшколовао и наставио очев посао водећи продавницу. Због неслагања са комунистичким режимом тадашње Југославије одлази прво у Швајцарску, потом у Америку и тамо почиње бизнис са производњом компјутерских компоненти. Има фабрику "Санима", која данас као акционарско друштво запошљава 56.000 Американаца.

Ових новембарских дана Мандарић је дошао у Србију, да душу испуни завичајем. Потом иде у Калифорнију, да са породицом прослави два Божића, амерички и српски.

 Каква је разлика између фудбала који сте играли и водили пре пола века и данас?

"Када сам играо у Америци, стадиони су били полупразни, а примања слаба. Играло се из љубави према овом спорту. Данас је фудбалски спорт пре свега бизнис. И то треба увек имати на уму."

 Африка је освојена крајем 20. века, чак толико да афрички фудбалери данас постају играчи у свим значајнијим клубовима. Зашто, да ли су физички супериорнији од белих фудбалера.

"Нису они физички јаки, већ ментално. Брже размишљају, доносе исправне одлуке и паметно играју."

 Подаци говоре да је данас фудбал најпопуларнији спорт на планети и да га активно прати око две милијарди људи. Светско првенство у Катару ће то да потврди. Шта мислите како ће репрезентација Србије на прође на овом Мундијалу?

"Имамо одличан тим и сјајног селектора. Пикси је мој пријатељ и творац фудбалских успеха. Верујем да у Катару можемо да направимо велики успех. Ући ћемо у други круг такмичења."

 Ко Вам се од фудбалера највише допада?

"Душан Тадић из моје „Војводине". Кад он има лопту у ногама на терену се увек нешто узбудљиво деси."

 Пријатељ краљице Елизабете 

Мандарић има 84 године. И даље је у бизнису. У кући је као дете научио да ради и рад га и данас држи. Он и сестра Смиљана одрасли су у породици Душана и Милице Мандић у Лици. Његов отац Душан Мандарић одведен је у заробљеништво у Аустрију. На крају рата дошао је у село Вребац код Госпића по сина и одвео га у Нови Сад. Три године касније за њима је стигла и сестра Смиљана. Душан је прошао пут од шегрта до пословође у машинској радионици у Новом Саду. Што очи виде, то руке направе. У Бриселу, на Сајму иновација "Еурека", освојио је златну медаљу за котлић за рибљу чорбу од калаја. Син Милан је следио тај пут, завршио је студије машинства и отворио своју радионицу, па фабрику у САД. Онда је одлучио да фудбал буде његов бизнис.

 Ваш ангажман као фудбалског менаџера и пословног човека започео је у Француској, зашто?

"Доласком у Европу желео сам да уђем у фудбалски бизнис. И желео сам да се приближим мом завичају, Лики и Војводини, где сам одрастао и живео. Водио сам тимове "Стандард" из Лијежа, "Шарло" и ФК "Ница", са којим сам у сезони 1996/97. освојио Куп Француске."

 Године1998. године продали сте " Ницу" и прешли у "колевци фудбала", где се 1999. године преузели екипу "Портсмута".

"Тим је био у незавидном положају, али смо успели да га подигнемо у ранг Премијер лиге. Ту смо опстали седам година. Спортски успех овог клуба био је и успех читавог града, тако да сам постао славан човек на југу Енглеске."

 Променили сте фудбалски и туристички углед града Портсмута. Град Вам је подарио стату са Вашом ликом. Добили сте златне кључеве града и улицу. Постали сте познати као адмирал Нелсон, историјски енглески командант града и ратне морнарице. Прича се да је скоро свака кућа у Портсмуту држала урамљену Вашу фотографију.

 "Много деце је у Енглеској по мени добило име Милан. Енглези су због мене научили српски. Изговарају га тако чисто Милан. И мој унук у Њујорку зове се Милан. И тамо ће се кад он постане успешан светски човек да се рађају деца која ће се звати Милан."

 И тако ће да настане светска династија Милан? Да ли сте као славни Србин у Енглеској упознали краљицу Елизабету?

"Био сам са покојном краљицом Елизабетом више пута. Била је дивна особа, увек пријатељски расположена. Осећао сам њену топлину и доброту."

 Сусретали сте се и са принцом Чарлсом?

"Да, био сам са принцом Чарлсом. Нови британски краљ не личи много на мајку!"

 Словеначка корупција

 И са "Лестером" сте као власник клуба остварили успех, али тек после много незгода и траума?

"Узео сам "Лестер" 2007. године, али нисам имао добар и уигран спортски и пословни тим. Мењали смо тренере, тражили играче и игру. Дошли смо до врата за улазак у Премијер лигу. Кад сам клуб продао, он је 2016. ушао у Премијер лигу. Таква ситуација је била и са "Шефилдом"."

 И онда се опет враћате Старом континенту и балканском завичају. Долазите у Копар и у Љубљану.

"Младен Рудоња, мој играч у „Портсмуту" ми је причао о пословној перспективи Словеније. О словеначком фудбалу, који има квалитет, али нема организацију и инвеститора. Он је прешао у Копар и Љубљани да игра за словеначке клубове ових градова, а ја сам са једним словеначким бизнисменом дошао да радим у словеначком фудбалу. Имали смо успеха, али нисмо имали новац и зараду."

 И ФК „Копар" и ФК „Олимпија" постали су прваци Словеније. У Копру сте имали инвестиције у Луци и друге пројекте. Колико сте ноивца уложили у Словенију?

"Око 50 мииона евра. Дошао сам у Словенију из класичног западног капиталистичког система, с атамошњим навикама, и сударио самс е са локалним словеначким правилима у бизнису. Велики део те моје инестиције појела је словеначка корупција у привреди. Није Словеније модерна европска држава, она је и даље део Балкана."

 У Љубљани сте провели пуних шест година. Фудбалски клуб "Олимпију" сте продали у октобру 2021. године, једном немачком милионеру.

"Нисам сигуран да је "Олимпију" купио тај Немац. Мислим да су купци неки словеначки бизнисмени. Они мене још нису платили "Олимпију"."

 Шта ћете да радите?

"Па, чекаћу да ми плате за „Олимпију". Имам у Словенији још пет пројеката. Покушаћу њих да реализујем, да савладам словеначку корупцију и спасем те послове."

 Да ли ћете, као што сте некада размишљали, да купите ФК „Војводину" из Вашег вољеног града Новог Сада?

"Не размишљам више о томе, јер фудбалски клубови у Србији имају јако велике проблеме."

 Да ли ћете да пишете мемоаре о свом пословном успеху у Америци и фудбалслом успеху у Европи?

"То ме многи питању. Кад размишљам шта сам све доживео у животу. Одрастао сам без мајке, живео на улици, борио се, дао бих наслов тој књизи сећања „Мој пут". Мислим, мађутим, да још нисам за мемоаре."

 Имате још много посла да урадите?

"Сада тренутно идем кући у Сан Франциско да се одморим. Имам дивну породицу, супругу Гордану, две ћерке Сандру и Јасмину, зетове, две унуке и једног унука. Гледаћу преносе утакмица из Катара и одмараћу се до правосавног Божића."

 На крају нашег разговора реците ми господине Милане какву будућност има фудбал и као спорт и као бизнис?

"Сјајну. Постоје још простори у којима фудбал може да се развија. То су, на пример, Кина и Индија, земље са око три милијарди становника. То ће фудбал да учини још популарнијим спортом и бизнисом!", каже Мандарић.