Тајне картонских кутија бечког Архива

Шта су сакривала писма, извештаји хабсбуршког дипломатског представника из Константинопоља, упућена принцу Метерниху (Metternichу) у Беч, у периоду од 1828. до 1838. више није тајна.

Срби из Беча, Радован Б. Милић и Снежана Минић, чланови Словеначко српског културно хуманитарног друштва „Сретење" из Словенских Коњица (Словенија) и овог пута су дубоко „закопали" у тајне картонских кутија Националног архива Аустрије. После тачно 194. године из тамних архивских депоа, на светлост историјске сцене данашње Србије извукли су непозната документа која говоре о периоду владавине Кнеза Милоша Обреновића и добијања независности Кнежевине Србије од Османског царства.

У тридесет шест архивских кутија, са више десетина хиљада различитих докумената из деветнаестог века пронађено је тридесет четири изузетно значајна документа са преко двеста печатираних папира који су били предмет истраживачког рада ово двоје преданих и посвећених истраживача.

„Ради се о сасвим новим открићима, до сада необјављиваним извештајима који су путем тајних дипломатских канала стизали министру спољних послова Аустрије из Константинопоља, данашњег Истанбула. Пожутели папири, писани на француском језику, говоре о спољнополитичким догађањима у Србији, у првој половини деветнаестог века и настојању Милоша Обреновића да од Османског царства издејствује независност за своју Кнежевину. У извештајима су детаљно анализирана догађања у устаничкој Србији која обухватају обавештајна сазнања о Кнезу Милошу према представницима турских власти. Реч је о значајним документима која до дана данашњег нису била доступна српским историчарима, нити су им била позната, укључујући и Радоша Љушића аутора књиге „Кнез Милош државотворни владар", кажу истраживачи.

Документа која су ово двоје вредних и посвећених прегалаца спасили тамничења у депоима Националног архива Аустрије, требала би да употпуне слику о кнезу Милошу Обреновићу и Србији с почетка 19. века. Да би се то и остварило, потребно би било да сва откривена документа уз помоћ државе буду публикована у јединствени Зборник докумената дипломатске грађе који садрже извештаје хабсбуршког посланства у Константинопољу од 1828. до 1838. године. Једино на тај начин би ово јединствено откриће могло бити у функцији државе Србије и заинтересоване српске јавности.

Поред наведених, сасвим случајно и непланирано, откривена су још два документа са једанаест папира која датирају из 1837. године, а односе се на ондашњу Црну Гору и Владику Његоша.