Читај ми!

Рођени Београђанин првак Балета у мађарском Ђеру

Ансамбл Балета из Ђера (Győri Balett) представио се у недељу публици у будимпештанском Плесном позоришту (Budapest Táncszínház) представом "Ана Карењина". Веома необично осмишљен и надахнуто одигран лик Судбине тумачи Лука Димић, првак балетске куће у Ђеру, кога публика у Мађарској већ памти и по улогама у другим балетским представама.

Луку Димића, који је већ пет година стални члан ансамбла државног Балета у Ђеру, на северозападу Мађарске, 13. новембра имали смо прилике да, у представи "Ана Карењина", видимо у необичној улози. Тумачио је лик Судбине, који је на сцени делио са својим колегом Луиђијем Ланонеом.

"Прича је позната и људи се лако повезују са тим балетом, за разлику од неких других, које публика понекад можда не успе довољно да разуме. Има нечега што је особено у овој представи. Ту мислим на ликове виђене из неуобичајене перспективе. На пример, видимо нетипичног Карењина и његову емотивнију страну, баш као и емотивну страну Ане и Вронског. Наш директор, који је иначе кореограф, воли да унесе доста емоција и увек истиче да је рад на перформансима заједнички. Никада не истиче само себе, већ наглашава да је реч о заједничком процесу рада", рекао је Лука, уочи саме представе.

Овај даровити балетски играч школовао се у Београду и Бечу, а члан Балета у Ђеру постао је након положене аудиције, коју је та уметничка кућа расписала пре пет година.

"Док сам се школовао у Бечу, чуо сам много похвалних речи о Балету у Ђеру и желео сам да се опробам управо тамо. Веома је важно што се у тој установи људи поштују као индивидуе и, ако се трудите, уследиће главне улоге. Радим са солистима балета, а треба се прилагодити и стилу кореографа, односно директора. Најпре смо радили перформанс "Скарлетно слово", где сам у другој постави био тумач једне од главних улога. Касније су уследиле и главне улоге у балету "Жизала", са Лајком Феликсом, па „Пер Гинт", где сам играо главну улогу", каже се Лука.

Следили су и други перформанси, као што су „Болеро" или „Мими", а сада је актуелан балет „Ана Карењина", у коме је такође до изражаја дошао његов раскошни таленат. На наше питање да ли уочава разлике када је реч у самом приступу раду у Србији и Мађарској, Лука Димић каже да су оне велике.

"Ја сам похађао балетску школу „Лујо Давичо" која, наравно, даје нека основна знања, али су она недовољна за професионалнију каријеру у иностранству. Први пут се сусрећем са великим професионалцима у Националој фондацији за игру, где долазе људи из различитих делова света и видим како то у ствари треба да се ради. Следи моје школовање на Бечкој академији и мислим да се тамо ради под много строжијим условима. Нажалост, мислим да немамо довољно квалфикованих људи који би радили са младима. Наравно, не кажем да сви треба да иду у иностранство, али је потребно видети како изгледа нека велика аудиција или рад на перформансу, да бисмо могли нешто да научимо", истиче Лука.

Овај млади, али већ зрели уметник, недавно је за свој рад награђен значајним признањима. Једно је стигло из Ђера, града у коме је стасао у праву звезду балетске сцене, а друго из Београда, у коме је рођен и где је направио прве кораке на путу ка великим европским позорницама. Награда компаније Ауди, која је спонзор Балета у Ђеру, ове године је припала управо Луки Димићу, као најбољем играчу сезоне, за наступ у "Пер Гинту". Потом је уследило признање "Веруј у себе", које додељују српска Национална фондације за игру и Београдски фестивал игре и које му је пре неколико дана уручено у родном граду.

"Лепо је када награда дође из матичне земље и када видите да људи прате ваш рад. На уручењу су били моји родитељи, професори, пријатељи, госпођа Аја Јунг, чијих се савета сећам још од раних дана мог школовања и коју веома ценим. Леп је осећај бити код куће, посебно што је играчки век веома кратак. Сматра се да бисте до четрдесете године живота морали да урадите све шо желите у области балета", каже Лука.

Иако је то животно доба у његовом случају још далеко, намера му је да и након тога остане активан у овом виду уметности, пре свега кроз педагошки рад. Он је подучавањем младих талената посвећен и данас. Каже да, кад год може, долази у Београд и ради са децом у Националној фондацији за игру, у коју госпођа Јунг често доводи угледне гостујуће педагоге.
Нисмо могли да нашег саговорника не упитамо како види своју каријеру у наредној деценији. Одговор који смо добили одисао је велики оптимизмом и ентузијазмом.

"Надам се да ће бити још главних улога, да ћемо радити нове креације. Мађарска ми је прирасла срцу, изузетно су испоштвали и мене и моје родитеље овде. Наравно, надам се новим приликама за рад и новим улогама. Град Ђер ћу увек памтити и ако у будућности буде неких других прилика. Немам неке одређене планове, трудим се да напредујем на уметничком плану у компанији у којој сам, али и да што боље научим мађарски језик", каже млади уметник.

Лука нам на крају открива да, док очекује да са својим колегама из ансамбла поново гостује у Будимпешти, већ учествује у припремању нове представе. Истовремено, кују планове за предстојећу турнеју по Колумбији, којој се сви веома радују.

 

четвртак, 28. март 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво