Манастир Грабовац - бисер Епархије будимске

Грабовачки манастир светих архангела Михаила и Гаврила основали су српски калуђери из манастира Драговића у Далмацији који се налази поред Перућког језера на само 20 км од Книна. У време турске опсаде 1585. године, калуђери манастира Драговића пребегли су у ове крајеве данашње Мађарске и основали манастир Грабовац.

Веома бурна прошлост је исписала његову богату историју. У боровој шуми, на пропланцима жупаније Толна, један од два српска манастира у Мађарској, памти и добре и лоше дане. Све су то су на платну забележиле ауторке филма, чији су саговорници били епископ будимски Лукијан, Коста Вуковић, историчар уметности и управник Српског црквеног музеја у Сентандреји, духовник манастира Грабовца јеромонах Митрофан, а у филму је говорила и др Ксенија Голуб, историчарка уметности.

„Чинило нам се да је јако важно да богато културно-историјско благо српског народа у Мађарској забележимо и презентујемо на један савременији начин, кроз ову нашу причу о благу Епархије будимске. Наша визија је била да све саберемо, сакупимо и обрадимо у 35 минута у виду документарног филма прилагођеног потребама данашњег гледаоца. Гледајући живот наших предака и вреднујући оно што су они учинили за нас, ово је само један наш мали допринос њима, али и свима вама са тежњом да сачувамо наше културно-историјско благо, нашу веру и идентитет уз поштовање земље у којој живимо", поручиле су ауторке филма Диана Ђурић и др Ксенија Голуб.

Промоцији су присуствовали многи угледни гости, епископ будимски Лукијан са чијим се благословом реализује овај пројекат, свештенство и монаштво Епархије будимске, Биљана Гутић Бјелица, амбасадорка БиХ у Будимпешти, Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Србије у Будимпешти, Иштван Шимичко председник посланичке групе КДНП (Хришћанско-демократска народна партија), српки представник у Парламенту Мађарске, народни посланици, Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској и њени заменици као и руководиоци српских институција у Мађарској.

„Са великим нестрпљењем сам ишчекивао овај филм и могу слободно да кажем да је премашио сва моја очекивања. У току тих 35 минута непрестано држи пажњу, а прича лепо тече од првог до последњег минута. Овај филм је урађен на виоко професионалном нивоу и мислим да би требао да се емитује на државним телевизијама како би што више људи видели каквим богатим културно-историјским благом располажемо. Јако је добро што је филм двојезичан па на тај начин нисмо ограничени само на српску публику, него и мађари могу боље да нас упознају. Ја само могу да честитам ауторима и да пожелим да после овог филма настане још много оваких филмова, а донатори нека размисле да ли би било вредно помоћи овакве пројекте", рекао је Љубомир Алексов, српски представник у Парлменту Мађарске.

Реализацију филма помогло је и Министарство културе и информисања Републике Србије.
Филм обилује мноштвом интересантих информација, а неки од експоната који су затворени за јавност и чувају се у Архиву и Музеју епархије будимске, било је могуће видети на овом филму.

Један такав важан експонат је Грабовачки летопис који су од самог оснивања водили калуђери. Постојала су два оваква преписа из 18. века, а преостали једини примерак чува библиотека Епарије будимске у Сентандреји.

Због великог интересовања пројекција филма ће се одржати у Сегедину, а након тога очекује се и његова премијера у Србији.

Исте вечери у Галерији Круг отворена је изложба "Икона". Изложени су радови са овогодишње иконописачке радионице у Будимпешти, а изложбу су отворили академски уметници Весна Станисављевић и Милан Ђурић. Поставка је за посетиоце отворена наредне две недеље.