"Велики жупан", нови историјски роман Николе Моравчевића

Настављајући серију историјских романа о српском средњем веку, Никола Моравчевић је написао књигу у којој на основу обиља грађе и проучавања историјских околности изнутра приказује сложену Немањину личност и историјски тачне догађаје тог веома бурног доба. Јасно разликујући историју од мита и хагиографија, Моравчевић исписује узбудљив роман о оснивачу династије Немањића и о човеку који је Рашку претворио у значајну земљу на Балкану.

У средишту Моравчевићвог интересовања су узбудљиве епизоде Немањиног живота, од спорова и сукоба с браћом око рашког наслеђа, споразума и сукоба с Византијом, ратовања у улози команданта вазалног српског одреда у византијској војсци, преко сусрета с Фридрихом Барбаросом и коначног доласка на место великог жупана Рашке, па све до одлуке да напусти жупански престо, повуче се на Хиландар и тамо замонаши.

Пратећи Немањин живот од детињства и ране младости, преко доба пуне зрелости и ускомешаних времена власти, до монашке смрти, Моравчевић настоји да на основу доступне историјске грађе, али и многобројних токова различитих предања и записа о Немањином животу и делу створи стабилну романескну слику. На великој позорници овог романа појављује се и свакодневни и историјски Немања, и младић који трпи неправду и храбри ратник који се неправди супротставља, и прекаљени државник, сав посвећен искушењима владарског живота и опстанка земље којом управља, и скрушени монах који смирено сабира искуства свог узбудљивог живота. Обликован на такав начин, Моравчевићев роман је у исто време слика једног испуњеног живота и велика фреска српског XИИ века.

Моравчевић је у протеклих двадесетак година објавио серију читаних историјских романа, од којих се неки, попут романа Време васкрса и Албион, Албион, баве Србијом у XX веку. Највећи број Моравчевићевих историјских романа бави се српском историјом 14. и 15. века. Посебну пажњу читалаца привукли су Моравчевићеви романи Витез у доба зла, Последњи деспот, Радичево завештање, Записи о српском царству, Марко Мрњавчевић - непризнати српски краљ, Браћа Анђеловићи, Несрећни краљ и Кнез Лазар Хребељановић. Моравчевић је објавио и историјске романе Бечу на веру и Гроф Сава Владиславић.

У издању Архипелага објављена је и пишчева историјска студија Српске властелинке у којој се бави судбином и државничком улогом шест знаменитих Српкиња с краја 14. и почетка 15. века. Моравчевић је добитник Награде „Растко Петровић" за животно дело (2011), док је за роман Гроф Сава Владиславић добио Награду „Јанко Веселиновић" за најбољи историјски роман на српском језику.