Отворена изложба "Нигде одређено" у Галерији Дома Омладине

Аутор је изјавио да се десила неочекивана животна ситуација свима на свету да буду изненада затворени, у карантину, током пандемије корона вируса, и да је то необична околност када су људи суочени са самим собом у том простору изолације, а неки са својим укућанима, што је, како је рекао, једна од тема његове изложбе.

„Чини ми се да је таква ситуација довела до тога да се нагло упознамо са собом, или другима са којима делимо животни простор. Можда грешим, али из неког ширег искуства мислим да нисмо успели да се упознамо са собом нити другима, што јесте на крају чудно. Та промена коју је донела корона јесте веома неочекивана, у смислу реакције свих људи које је затекла ова пандемија последње две године", истакао је уметник, чија ће изложба трајати до 30. јануара, а кустоскиња је Јована Трифуљеско.

Константинос Пателис Милићевић (24) рођен је у Ираклиону на острву Крит у Грчкој, отац му је Грк, а мајка Српкиња.

Дипломирао је 2020. на Факултету ликовних уметности у Београду, на Вајарском одсеку у класи професора - чувеног Мрђана Бајића и Радоша Антонијевића, а завршио је Мастер студије 2021. године на истом факултету.

Иако је пандемија и даље у току, Пателис Милићевић је био веома продуктиван током 2021. године и остварио је чак седам изложби, једну самосталну и шест групних као учесник многих ликовних колонија у земљи.

Тако је имао самосталну поставку „Манако" у Галерији Коларчеве задужбине, и остале групне: VI InterAkcija - Galerija DOB, VI InterAkcija, Galerija MSURS, Бања Лука (Република Српска), Изложба радова награђених студената Факултета ликовних уметности за школску 2020/2021. годину, „49. Изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ у Београду" - Галерија ДОБ, „XXI бијенале студентског цртежа Србије" - Дом културе Студентски град и „Masterpieces", галерија У10, Београд.

Млади уметник скромно каже да не може само себи да приписује заслуге за толике ангажмане 2021, јер је то био колективан подухват, где су шансу пођеднако добиле и његове колеге са класе да се истакну и афирмишу ширем аудиторијуму.

Нови пројекат представља алузију на универзалност проблема чиме се уметник интензивно бави.

Како наводи кустоскиња изложбе Јована Трифуљеско, у овом неодређеном месту где смо немоћни пред бирократијом, отуђени једни од других, али и од себе самих, аутор преузима улогу активног посматрача, издваја сцене из градског превоза, системске фрустрације и глобалне проблеме.

Веома оригинални и упечатљви радови толико су необични, као да сами причају причу, говоре независно кроз уметника, и имају универзална значења и несвакидашње називе: „La Dolce vita" (гомила шећера на једном месту), „Дечија игра" (тенк направљен од дневних новина и поред верно извајана скулптура детета са војничким шлемом), „Никад ношене" (столица од картона и на њему патике за бебу), „Само моје" (привлачан скуп плаве боје изниклог дрвећа као импровизован заклон са бодљикавом жицом), „Корени", „Бон тон" (ципела у огромној праћки), „Помоћ пријатеља" и други.

Свако од тих дела је представљено као посебна целина, поглавље, прича, или су сви заједно као омнибус.

„Када се овако погледа, јесте да иза мене стоји већ дужи период рада који је јавно представљен, групно или самостално, а све се своди на заиста велики труд. Неко време се не виде сви плодови тог труда, а онда се касније усклади. Сада се налазим у том периоду константног труда и ангажовања и следи ми чекање да се виде резултати", рекао је грчко-српски уметник.

За кратко време већ је трећи пут присутан у Галерији Дома омладине, а пре пандемије био је током 2019. део Ликовне колоније у Тршићу и Гроцкој, учесник на колективним изложбама у Београду - „Шта ће бити после?" - 6. Х фестивал, „Real presence" - Магацин, „У додиру са" - Музеј савремене уметности, као и 2018. године - 47. Изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ.

Милићевић је тренутно студент интердисциплинарних мастер студија, смер Уметност и дизајн видео-игара на Универзитету уметности у Београду, што и он сам каже да је то делимично одговор на могуће питање да ли може данас да се живи од ликовне уметности.

Он је објаснио да се тај смер тек прошле године појавио као нешто ново и привлачно многима, што је видео као прилику да се приближи том свету дигиталне уметности, који је до сада њему био непознат.

„Занима ме да комбинујем тај универзум са својим новим радовима које планирам да реализујем, али постоји и као план Б, да видим у будућности како ће се даље развијати моја каријера", нагласио је уметник за Тањуг, иначе добитник награде за скулптуру „Сретен Стојановић, професор АЛУ" 2021.

Користи се скулптуром како би на сатиричан и ироничан начин представио често болну свакодневницу, и у својим радовима истражује идентитет, актуелне друштвене проблеме, међуљудске односе.

У раду комбинује готово неспојиве материјале: метал, камен, гипс, дрво, натрон, папир, картон, платно, новине, али и готове предмете из свакодневног живота.

У програму изложбе „Нигде одређено", кустоскиња је забележила и то да уметник најчешће полази у својим делима из личног искуства, кроз анегдоте и сиров свет, трансформацију дела, а беспомоћност и преоптерећеност коју човек осећа у савременом свету, немогућност проналаска решења и одговора, одражавају се кроз анксиозност, тугу и бес.

„По дефиницији, ово су изузетно тешке емоције, али као контратежу аутор Константинос својим шаљивим приступом, оставља утисак лагодности и једноставности који се осети при сусрету са његовим радовима. Изложба представља место где престају националне поделе, културолошке несугласице и границе земаља. То је место универзалних проблема који нас спајају. Оно што чини ове радове посебним је што нису везани за једну нацију, један идентитет, они су глобални у свом сагледавању неправде.", речено је у тексту изложбе.