Пиротски ћилим долетео у Српску школу у Базелу

Александар Петровић, тата седмогодишњег Теодора, родом је из Лесковца. Завршио је Електротехнички факултет у Београду и докторирао клиничку неурологију на Оксфорду, а данас ради као консултант у Базелу. Њихов базелски дом украшен је ћилимима различитих величина, боја и шара, и јасно је да ћилим има посебно место у њиховој породици.

„У мојој породици пиротски ћилими су саставни део живота још од кад постоје писани трагови и предања о самој породици. Најстарији примерак који чувам и за који знам да је везан за нас још је из доба Турака, пре ослобођења јужних крајева Србије од Турака, пре 1878. године. Он је припадао мојој чукунбаки и спасавао се кроз оба светска рата и кроз балканске ратове. Има јако необичну причу и мени је најдражи", са поносом је истакао Александар.

Учитељица Андријана је заједно са гостом - предавачем осмислила интерактивни час где су ученици много тога сазнали о ћилиму. Александар је донео један мањи ћилим да га деца погледају, опипају и да им на такав начин остане чвршће у сећању. Припремили су презентацију, лоцирали Пирот на мапи Србије, упознали ђаке са овим градом и знаменитостима, а велика помоћ био је и каталог пиротских ћилима Етнографског музеја.

На самом почетку часа ђацима је понуђен комад памучног ткања другачије украшеног од пиротског и деца су у првом тренутку била збуњена шта је прави ћилим. Али баш та чињеница да су га одмах упоредили са нечим другим, помоћи ће им да у будућности не замене прави пиротски тепих са другачијом тканином. Ученици су имали мноштво питања, учествовали су у сваком сегменту часа, радознало су окретали каталог „Два лица" и проучавали шаре.

Најзанимљивије им је било да чују како се зове која шара и какво значење она има. Ћилим који су разгледали није од оних најстаријих, има „само" седамдесетак година, али је изузетних боја и шара и у сјајном је стању. Тражили су које шаре се налазе на њему, како се зову и претпостављали какво би значење могле да имају. Александар Петровић је дефинитивно своју љубав према ћилиму пренео на мале саговорнике.

„Александар ме је одушевио приступом овој теми. Био је изузетно креативан и деца су уживала. Неоспорно је његово искуство у оваквој врсти наступа, али ми је поверио да му није свеједно да стане пред овакву публику. Међутим, кад је преузео моје место у учионици, било је јасно да је потпуно природан, спонтан, али и спреман. Свој таленат дугује и мајци, дугогодишњој професорки енглеског језика у Лесковачкој гимназији", изјавила је учитељица Андријана након успешно одржаног часа.

Време је пролетело свима и деци и предавачу, а и учитељици која се нашла у новој улози у својој учионици. Сви су били пуни утисака и додатних питања. Посебно је био изненађен гост-предавач.

„Мој главни утисак, иако су деца мала, имају од 7 до 11 година, јесте да је у њима развијена свест о лепоти и они су ту лепоту у овом ћилиму видели одмах и уочили су шта разликује пиротски ћилим од нечег другог. Све се вртело око те лепоте у оку посматрача. Јако ми је драго што сам у тако младој публици то видео. Наравно, у данашње време деца питају и о цени ћилима и о томе где се то може купити, тако да схватам да има и других покретача тог интересовања. Оно што ми је посебно мило јесте што је учитељица Андријана имала слуха да на један интерактиван начин укључи и родитеље у саму наставу. За мене је ово непроцењиво искуство јер сам по први пут видео сина у овој перспективи, у овој групи деце која је изузетно фина, и са наставницом која сјајно ради свој посао. Искусио сам атмосферу у учионици, шта је то што деца у Српској школи у Швајцарској желе да чују и како се наставница труди да им покаже и да их научи. Све има своју сврху и све ми се свидело", рекао је на самом крају часа гост предавач, Александар Петровић.

„Највише нам се допало кад смо учили шта значе шаре и што се свој деци највише допала корњача", рекле су Сара и Сташа Павловић.

„Мени се исто све свидело, али највише што смо учили имена ћилима, што сам могла да видим прави ћилим. Кад додирнем прави ћилим, много је тврдо", рекла је Марта Адамовић.

„Мени се свидело кад смо видели прави ћилим, а највише кад смо гледали књигу и видели смо разне ћилиме и сви су били лепи. Ја ћу на следећи час донети ћилим који је исткала моја баба. Није пиротски, али ја га волим", рекла је Сара Гајић.