Проф. Марковић: Беч велики центар српства

Програм је отворила проф. Светлана Матић, истичући да је проф. Марковић директор Института за савремену историју, професор Универзитета "Сингидунум", својим доласком у Беч, дао подршку раду АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" и Заједници српских клубова.

Лука Марковић, председник Заједнице је уручио проф. Марковићу књигу "Срби у Аустрији" на немачком језику и захвалио се на свему што чини за наш српски народ широм расејања.

У музичком делу програма, наступила је виолинисткиња Катарина Милисављевић, изводећи химну "Боже правде" и "Јутрос ми је ружа процветала".

Предавању су, између осталих, присуствовали: др Вјера Рашковић Зец, др Зоран Бабић, професор Економског факултета у Бања Луци, Миодраг Мeцановић, новинар и културни посленик, Славица Клеин, председница Културног друштва "Златна реч-српска круна", Радмила Максимовић, председница КУД "Бранко Радичевић", Драгутин Петковић, председник Удружења пензионера, привредник Милун са супругом Надом Николић, Дејан и Гордана Николајевић и многи други.

Проф. Марковић је одржао изванредно предавање, а дружење са публиком и разговори су трајали пуна три сата. Говорио је о томе зашто је добро да будемо Срби, подсећајући нас на Винчу и Лепенски вир, Сретењски устав, борбу за слободу и демократију... Подвукао је да ће се борба за Српство решити у Бечу, због многобројне српске дијаспоре. Наша деца, како је подвукао, могу да бирају који ће идентитет изабрати. Срби у Аустрији траба да се организују, да имају јасан став и захтеве и да својим ангажовањем утичу на политичке одлуке на градском и савезном нивоу у Аустрији. Српска православна црква, каже проф. Марковић, требало би да се више ангажује и да свој допринос у очувању и неговању нашег културног и верског идентитета и појача свој пастирски рад.

Професор је поставио питања: "Зашто нема црквених школа у Бечу? Где су нам вртићи? Имамо ли сиротишта за децу? Због чега Срби немају статус националне мањине у Аустрији? То су питања којима треба да се позабавимо и која треба да буду системски решена."

Осврћући се на тешке економске прилике, нагласио је да су управо гастарбајтери својим дознакама, спасили Србију и Републику Српску. Гастарбајтерски новац је, како је напоменуо, већи од пољопривредне производње. Изнео је мишљење да Србија треба да подиже своју привреду и економски све више јача.

Говорећи о заједништву, рекао је да су Срби моћна заједница у Аустрији и да треба да су јединствени, када је реч о питањима која су од општег националног интереса, као што су очување српског језика и ћирилице, наше културе и традиције. Закључио је да се у Бечу води скривена борба за очување српства.

Одушевљена предавањем, публика је имала прилику да се упозна и са садржајем књига "Историјске (не) прилике" и "Алтернативна историја", коју је Марковић заједно са историчарем Чедомирем Антићем недавно објавио.

Проф. Марковић је, на крају свог обраћања, поручио присутнима: "Гледам на Беч као велики центар српства". У знак подршке у раду, Библиотеци "Мина Караџић", проф. др Предраг Ј. Марковић поклонио је своја историјска дела. Проф. Светлана Матић му је у име Друштва уручила Захвалницу поводом донације књига.