"Ходочасница воде" - нови роман Снежане Ивковић

Снежана Ивковић je у Канаду емигрирала 1993. године. Прву самосталну збирку песама "Лична карта", објавила је у београдском РАД-у 1994. Друга збирка песама "Растојања", настала је у Канади и издата је у Београду 2000. године у издању Нолита и у избору Моме Димића.

Песме су јој објављиване у књижевним часописима у земљи и у иностранству - у калифорнијском магазину ForPoetry.com на енглеском језику. Стихови ове наше песникиње су уврштени у студију о светској ламентарној поезији "The Singers of Lamentations - Cities under Siege, from UR to Jerusalem to Sarajevo", Nancy C. Lee, 2002. Такође је представљена и у америчком магазину World Literature Today, 2001.

Стручне радове је објавила и презентовала на следећим конференцијама:

„ПЕСМЕ И БОМБЕ", есеј и представљање збирке песама „Kлетвa" на конференцији AWP - The Association of Writers & Writing Programs, (Palm Springs, California) Conference 2001;
„Растојања" - представљање самосталне збирке песама на конференцији AAASS - American Assoc. for Advanc. of Slavic Studies, Conference, Baltimore, USA, Mar, 2003;
„Утицај енглеског на моје писање", есеј на конференцији AAASS, Nov. 2003. Toronto.

Снежана Ивковић је члан УКС у Београду од 2004. и члан СКУП ДК од 1994. године. У оквиру СКУП ДМ, радила је на организацији многих књижевних догађаја у Торонту и Онтарију, представљала удружење као гост Међународних сусрета писаца у Београду, организовала 30. и 40. годишњицу постојања Удружења у Торонту и подржавала представљање нових чланова. Од 2018. је на функцији председника СКУП ДМ.

За свој рад у другим канадским организацијама, 2009. године је добила награду за "Мултикултурализам" града Торонта, а за рад у новинарству, признање као један од пет најбољих новинара етничких новина у Канади у 2018. години - National Ethnic Press and Media Council of Canada 2018 Award.

Рекли су о роману "Ходочасница воде":

 Ратомир Рале Дамјановић, рецензент овог романа у стиховима, између осталог каже:

Поетски роман „Ходочасница воде" је опор, нежан, ироничан, духовит роман, разигран до бола и смеха. То је савремена прича о судбини, животу и прикљученију једне имигранткиње, чији живот пратимо од њеног опраштања на Славији у Београду, па све до пензионерских дана у далекој Канади. Један задати живот, који јунакиња напушта, замењује се другим, jош неизвеснијим, у којем актера чекају велика искушења у земљи где је све подређено новцу.

Слика Канаде је прворазредна гротеска и никако само метафора. Ту пробијају натуралистички описи. Читава скала осећања која прате савременог човека, страха, немира, неизвесности, усамљености, преваре, остављености, обмане, сабране су у овом роману. Готово да нема предаха у њему, јер се зна да следећи корак може бити корак у празно, или ништа...

Роман је пун занимљивих прича, сцена и портрета...Поетска форма даје јој дубину доживљаја, пред којим уступају описи, а тамо где би се прича у прозном делу развила до разгранате нарације, прибегава се метафори, често на граници апсурда, са доста ироније. Описе, дакле, замењују слике, параболе, интертекстуални и емоционални импулси. Тиме се постиже необичан ритам који у пуној мери одговара изглобљености јунакиње и њеним покушајима да остане на ногама, да исприча обичну људску повест о судбини имигранта.

 Лабуд Драгић, књижевник, први утисци о роману:

Све тече, све жубори као бистра вода; све ипак одише вером и ведрином; снагом живота и неподношљивом лакоћом постојања. Kњига је врло паметно прављена. Стиховна форма јој даје одговарајући ритам који следи ритам савременог, да не кажемо, модерног живота. Слојевита је и делује у свим правцима. Духовита је и жива. Непретенциозна, а опет не пада у тривијалност... Ова књига има и других врлина: преводива је и врло комуникативна, тако да верујем да прави успех тек предстоји.