Предлог да Срби из Црне Горе добију улицу у Београду

Српски национални савет Црне Горе упутио је Скупштини Града Београда предлог да се по неколицини најистакнутијих Срба из Црне Горе доделе имена улицама у главном граду Републике Србије.

Ради афирмације неоспорног заједничког идентитета, са Србима у Србији, Српски национални савет (СНВ) Црне Горе предлозио је да се имена улица у Београду доделе Светом Јовану Владимиру, Јелени Балсић, принцу Михаилу Петровићу Његошу, митрополиту Амфилохију и Милошу Шобајићу.

У Саопштењу за јавност, које је потписао председник СНВ др Момцило Вуксановић, приложене су и биографије предложених истакнутих Срба које их, по мишљењу предлагача, квалификују да имају своје обележје у престоници Србије.

Свети Јован Владимир - рођен у Дукљи крајем десетог века и био је владар најмоћније српске кнежевине тог доба. Сматра се првим српским свецем и заштитником Града Бара.

Јелена Лазаревић - средњовековна племкиња, ћерка српског кнеза Лазара и кнегиње Милице, која се 1386. удала за зетског господара Ђурђа Другог Балшића а касније, оставши удовица, преудала се за војводу Сандаља Хранића Косачу. Уживала је велики углед као покровитељка Српске православне цркве (СПЦ).

Принц Михаило Петровић Његош - из краљевске куће Петровића, последњи велики Петровић Његош, рођен у Подгорици 1908. а умро у Паризу 1986. Име је добио по ујаку своје мајке, кнезу Михаилу Обреновићу. Већ рођењем, по замисли руског двора и краља Николе, његовог деде, планиран је да буде наследник престола будуће уједињене српске државе. Памти се његова борба за одбрану капеле Петра Другог Петровића Његоша на Ловћену.

Владика Амфилохије - митрополит црногорско-приморски, рођен у Барама Радовића 7. јануара 1938., а умро у Подгорици 30. октобра 2020. Подстакао је обнову и изградњу цркава и манастира у Црној Гори, око 600 храмова и манастира, и повећао број свештеника. Био је други у хијерархији у СПЦ, одмах иза патријарха. Јавно се залагао за очување Косова и Метохије у саставу Србије, као и за заједништво Србије и Црне Горе.

Милош Шобајић - српски и француски сликар и вајар, рођен у збегу на Папуку, Хрватска, децембра 1945 године, а умро у Београду, 24 априла 2021 године. По оцу Воју потиче из угледне српске фамилије из Црне Горе, која је крајем 19 века донела у ту земље први биоскоп, отворила прву робну кућу, прво позориште, читаоницу и библиотеку. Шобајићева дела се налазе у четрдесетак музеја широм света, добитник је низа међународних признања и, наравно, домаћих.