Награде "Теодор Павловић” за Вању Васић и Славицу Зељковић

Награде „Теодор Павловић" су колегиницама Вањи Васић и Славици Зељковић уручене одвојено, имајући у виду ограничења у погледу масовнијег окупљања, која су на снази због епидемије вируса корона. Обе добитнице се новинарством баве већ дужи низ година, а током досадашњег дела свог радног века дале су значајан допринос свеобухватном и правовременом информисању, како српске заједнице у Мађарској, тако и расејања, али и јавности у нашој матичној земљи.

Награду „Теодор Павловић" Вањи Васић је уручио Драган Јаковљевић, главни и одговорни уредник „Српских недељних новина", на пригодном пријему приређеном у РТС-у, у присуству Вањиних колега, чланова редакције Програм за дијаспору. Он је том приликом истакао да је добитница награде у протеклој деценији учинила много не само на информисању пратилаца интернет странице РТС-а о темама и догађајима у српској заједници у Мађарској, већ и на међусобном повезивању наших људи и институција са матицом Србијом и сународницима у расејању.

Поводом добијања признања, она је рекла да ју је награда затекла, али и веома обрадовала.

"Драго ми је што су колеге из угледног српског недељника у Будимпешти вредновале мој рад на информисању Срба у дијаспори, региону и матици и доделили ми награду „Теодор Павловић". Реч је о човеку који је задужио српски род на многе начине, између осталог и покретањем „Сербских народних новина". Ми смо сви на истом задатку, да информишемо јавност и учврстимо везе између нашег расејања и матице Србије. Могу да кажем да ја, а и моје колеге у редакцији Програма за дијаспору, тај посао радимо савесно и са љубављу. Захваљујем се и надам да ћу бити достојна ове награде и убудуће и да ћу оправдати поверење колега из „Српских недељних новина", истакла је Вања Васић.

Друга овогодишња дибитница признања „Теодор Павловић" је Славица Зељковић, дугогодишња сарадница „Српских недељних новина" и професор у Српској школи „Никола Тесла", која ове године завршава свој активни радни век. Уручујући јој награду на манифестацији „Вече српске писане речи", одржаној 3. јуна у просторијама Културног и медијског центра „Српски венац" у Будимпешти, Драган Јаковљевић је посебно истакао истраживачки дух, аналитичност и креативност, као доминантне каратеристике које је Славица Зељковић испољила у својим текстовима, било да је реч о портретима личности из Мађарске, које је представљала читаоцима, књижевним критикама или о текстовима везаним за прошлост Срба у Мађарској. Он је изразио наду да ће, без обзира на одлазак у пензију, Славица и у времену које је пред нама наставити да сарађује са „Српским недељним новинама".

"Уз захвалност због добијене награде „Теодор Павловић" за истраживачко новинарство и дугогодишњи рад на информисању српске заједнице у Мађарској, осећам велику и ненадану срећу. Желим да је поделим са свим мојим саговорницима, који су подједнако, ако не и више, заслужни за ову награду. Свако од њих је имао поверења да ми исприча своју причу, да ми кроз разговор и фотографије осветли неки део свога живота, по нечему важан да се запише. Заједно сам са њима путовала у неко прошло време, распитивала се за детаље са фотографија, пажљиво пратила њихову мисао, слушала шта и како говоре, емотивно их „отварала" и обликовала причу коју сам записивала. Нисам се осећала ни као истраживач, нити као новинар, више као пажљиви слушалац. Од свег срца се захваљујем српској заједници у Мађарској, у којој сам провела неколико година, радећи као професор у Српској гимназији „Никола Тесла", као васпитач у истоименом колегијуму и као стални сарадник „Српских недељних новина". У лепом памћењу ће ми остати дивне генерације ученика, али и људи које сам сретала током мог писања за новине. Обилазећи српска села у Мађарској, боље сам упознала живот и карактер тамошњих људи. Тако су настали и аудио записи и причице о њима. С временом се јавила у мени жеља да пишем о обичајима и да се више бавим етнографским темама. Захваљујући томе настао је серијал портрета о житељима Ловре, али сам сачинила и неколико репортажа и портрета из Чобанца, Сентандреје и Батање. У међувремену сам почела да прикупљам и старе фотографије до којих сам долазила понајвише преко мојих саговорника. Бележила сам и језичку грађу. Надам се да ће захваљујући томе ова грађа бити сачувана од заборава. Захваљујем се уреднику и редакцији „Српских недељних новина", са којима сам успешно сарађивала протеклих шест година и уз чију помоћ сам могла да реализујем своје идеје и објавим написане приче. Да нису публиковане, читаоци би били ускраћени за многе изузетно занимљиве животне приче, а мени би било ускраћено неизмерно задовољство и част као добитнику ове изузетне награде", истакла је Славица Зељковић.