Инвеститор из Москве гради српску Тоскану на Фрушкој Гори

Када нам је Мирко Латиновић, власник компаније „Тредјуник" из Москве прошле године говорио како ће у Србији да уложи милионе евра у фабрику кућа и фабрику хемије, као и да ће да изгради насеље првих еколошких кућа, били смо помало скептични.

Данас нам господин Латиновић, који је управо дошао из Русије у Београд каже:

„Српска Тоскана ниче на Фрушкој Гори и обали Дунава. Прве српске еколошке куће се производе у Земуну и продају се као дом за становање и одмор. Ми смо изложили примерак такве куће у Земуну и спремамо изгрању читавог насеља. А један пословни човек са овим кућама гради туристичко насеље на Руднику".

Када је почетком осамдесетих година отишао на рад у СССР, као представник југословенског предузећа, Латиновић је основао грађевинску компанију „Трејђуник". Био је један од најбољих градитеља Русије, на чему му се и председник Владимир Путин лично захвалио.

Данас Мирко Латиновић са породицом има још десетак предузећа у Црној Гори, Шпанији, Италији, Швајцарској, Немачкој и Србији. Да би остварио свој српски сан о Тоскани на Дунаву основао је предузеће "Alta-casa".

"Прва српска еколошка кућа, коју ми производима, настала је као одговор не потребе становништва Србије да подигне битно квалитет становања и да живи у време ове пандемије што више и што ближе са природом. Стара технологија градње нуди нам објекте који су влажни, промајни, небезбедни и који не обезбеђују квалитетан живот. Ми смо освојили нову модуларну технологију градње са дрвеним панелима, којом прозиводимо еколошки чисте и паметне куће. Њихова највећа предност је што током градње можете да утичете у каквом амбијенту желите да живите", објашњава нам Мирко Латиновић своју нову инвестицију из дијаспоре у Србији.

Како последњих година грађевински послови у Русији опадају због промена курса рубље и због поскупљења репроматеријала, све мање је српских фирми које се баве иградњом зграда и насеља. И компанија "Тредјуник" се повлачи са руског тржишта и наступа у Србији. До сада је Мирко Латиновић у Србију инвестирао најмање 20 милиона евра. Прва српска еколошка кућа је његов нови инвестициони пројекат. Аутор куће је архитекта Младен Малеш.

„Наше куће су прављене у аплском стилу, на принципу очувања енергије, здравља и одрживости. Оне могу да буду дом за становање у Београду, на Дедињу, али и викендице на Дунаву или Старој планини. Конструкцијски кућа има централни део, дневни простор са кухињом од 40 квадрата, на који могу, зависно од потреба, да се додају лево или десно крило са спаваћим собама, дечијом собом, радним простором, купатилима и гаражом. Има терасу са базеном и у дворишту еколошку башту са воћем, поврћем и цвећем", показује нам једну своју кућу артхиотекта Младен Малеш, запослен у Латиновићевом компанији.

Оно што је предност оваквог еколошког објекта, у односу на обичне српске куће, јесте то што је енергетски потпуно независна, ради са соларним пенелима, има свој систем грејања подова и зидова, што чак и суви темеље представља део енерегетске изолације.

"Наша кућа не губи ни грам енергије. Сува је, нема влаге, гљивица и гриње. Несагорива је, јер је грађена од пресованог дрвета, који тиња, али не гори. Кућа је јако безбедна, поплаве и земљотреси је не могу уништити. Њена производња је много јефтинија од класичних кућа и шест пута је лакша од обичних кућа. Изградња и постављање прве српске еколошке куће на плацу врши се по систему „кључ у руке" за најмање два месеца", открива нам инвеститор Мирко Латиновић, који жели да мења амбијент и да Србију учини много лепшим домом за њене житеље и госте.