Љубав је непресушна мотивација младих

Ове године, Дечји културни центар у Београду расписао је литерарни конкурс на тему „Лепо је волети". Ово је тема најпогоднија за децу која имају чисте емоције и воле на најлепши начин. А љубав је увек непролазна инспирација.

Ученици допунске школе у покрајини Баден-Виртемберг са својом наставницом Наташом Миленковић, у лепоти вољења пронашли су љубав према домовини, родитељима, породици, кућним љубимцима, годишњим добима, другарству и пером исказали своју креативност у писању.

„Ученици данас радо пишу на матерњем језику. Када сам им предложила да пишу на српском језику наишла сам на почетку на благи отпор. Ученици су мислили да нису спремни да изразе своје мисли и осећања на српском језику. Бодрила сам их и храбрила да покушају. Биле су то на почетку кратке песмице од пар стихова или једне до две строфе. Најпре смо се играли речима, смишљали речи које се римују а потом су се низали први стихови и рађала прва ученичка књижевна остварења. Бирали смо теме које су њима блиске. Писали су о пролећу, цвећу, природи, мами, сестри, другарству. Свака од песама или састава који су се изродили на часовима српског језика у допуснкој школи су послати на конкурсима широм Србије. Деца су добијала дипломе, захвалнице или похвале, а неретко и књиге на поклон. То их је додатно мотивисало на писање. Право је задовољство за њих када своју песму виде у неком од зборника дечјих радова. Њиховој срећи тада нема краја. Поносно настављају да раде и уче са жељом да буду још бољи.

На овогодишњем конкурсу „Лепо је волети" послато је 14 радова мојих ученика. Наставна група у Ајслингену је добила групну диплому за учешће на истоименом конкурсу а диплому за учешће је добио и ментор. Сара Миленковић, ученица 8. разреда, освојила је 2. место. Она воли да пише песме и приче, а награде су је додатно мотивисале да пише и учествује на конкурсима", каже наставница Наташа Миленковић.

Сара Миленковић је овом приликом изјавила:

„Допунску наставу на српском језику похађам последњих шест година. Ове године завршавам осми разред. До сада сам учествовала на многобројним конкурсима и добила пуно признања, похвала и књига. Због тога сам веома срећна. Моје песме се налазе у многим књигама и зборницима које са поносом чувам и радо читам. Свака награда и похвала је у мени изазвала изнова нову инспирацију и жељу да напишем сваки пут нову песму. Велику мотивацију за писање сам добила када сам лично упознала књижевницу која пише за децу. Она је на мене оставила посебан утисак и додатно ме инспирисала њеним песмама и књигама које сам са задовољством прочитала. Поручила бих свој деци која иду у допунску школу да није тешко писати песме или приче. Писање је игра и задовољство а притом и диван осећај када знаш да си ти створио једно дело које ће у некоме изазвати смех, сузу или радост."

Александар, Сарин тата је поносан на Сару и њен напредак. За ову прилику је казао:

„Сара је дивно и враголасто дете. Воли фудбал, јахање, дружење, радо пише и чита. Радује ме Сарин успех, а највише се радујем њеној срећи и задовољству када пише и прича о завичају. Кроз песме и приче које је написала исказује своју љубав, али и носталгију за Србијом."