Измене закона о попису Србима би донеле статус националне мањине

„Задовољни смо нашим положајем, он је нешто бољи положај од наших сународника који живе у неким другим државама региона, али будући да смо друга најбројнија етничка заједница у Словенији сматрамо да нам припада статус националне мањине", рекао је Кокановић.

Тренутни закон не даје мањинама могућност да се изјасне о верској и националној припадности, каже он и најављује да ће бројним активностима Савез инсистирати на законској могућности да се омогући Србима да се изјасне као Срби, али свим становницима Словеније, па и самим Словенцима да би се изјаснили као Словенци.

Кокановић, који је за председника Савеза изабран 19. октобра, каже да је према попису из 2002. године у Словенији живело 40.000 Срба, али да наредним пописом 2011. године то није дефинисано, као и да верује да је број Срба далеко већи.

Сам Савез основан је пре нешто више од годину дана и окупља сва културно-уметничка друштва у Словенији која, сада, раде у оквиру Савеза, а Кокановић каже да настоје да остваре контакт са што већим бројем људи.

Пре два месеца на Скупштини Савеза изабрано је ново руководство, установљен нови статут организације, а дефинисан је и циљ - јединство српског корпуса који живи у Словенији.

„Сви наши напори и пројекти биће усмерени у том правцу. Многи пројекти које смо замислили морали смо да одложимо због ове ситуације, али они су усмерени на промоцију српске кутлтуре, традиције и историје, што ће нас довести до јединства наше заједнице у Словенији", рекао је Кокановић.

Као један од пројаката Савеза који је реализован, он истиче увођење српског језика као допунске наставе од почетка актуелне школске године и да се за њега пријавило 1.500 деце.

„Почела је да се изучава српска традиција и култура која је у потпуности усклађена са програмом Министарства просвете Србије и преко 1.500 деце се пријавило да уче српску ћирилицу, традицију и целокупан програм. То нису сва деца, ми смо ипак бројнија мањина али је то једна импозантна цифра обзиром да је Словенија мања држава од Србије", рекао је он.

Кокановић истиче добру сарадњу са институцијама у Србији, пре свега са Председништвом, Министарством спољних послова и Управом за дијаспору, о чему, како кажеи говори податак да је оснивању Савеза, пре нешто више од годину дана, присуствовао тада генерални секретар Председништва, а сада Министар спољних послова Никола Селаковић и нагласио да је сарадња са СПЦ, односно Митрополијом љубљанско-загребачком добра.

Прошле године, преко Савеза и уз помоћ Председништва Србије организован је долазак деце Срба из Словеније у матицу, каже Кокановић и додаје да су они имали прилику да обиђу многе знаменитости.

Како је рекао, то је било планирано и ове године, као и долазак деце из Србије и са Косова у Словенију и словеначко приморје, међутим због пандемије корона вируса то је одложено.

Тренутно у Словенији се одржава Свесрпски сабор чији програм је измењен и пребачен у онлајн форму, а чији је циљ промоција српских културно-уметничких и фолклорних друштава које постоје у Словенији.

Ипак због ситуације, Сабор је уобличен у онлајн предавања из области културе, традиције и одржавање курсева из области историје на којима се говорило о 800 година аутокефалности СПЦ, о знаменитим људима словеначког и српског порекла који су обележили историју и то од 15. века.

„Тако смо говорили о Катарини Кантакузиној Бранковић која је прва српска грофица која је живела у Цељу у словенији, о Наталији Бјелајац, Словенки која је ратовала за Србију и која је 12 пута била рањавана и 12 пута одликована", рекао је Кокановић.

То су само неки од података који говоре о пријатељству српског и словеначког народа, али и о томе да су Срби јако дуго настањени у Словенији, закључио је Кокановић.