Награда "Растко Петровић" за 2020. годину

Матица исељеника и Срба у региону саопштила је да су књижевну награду „Растко Петровић" за 2020. годину добили: Милутин Србљак из Риџвуда (САД) за животно дело, Душица Ивановић из Торонта (Канада) за роман „Зовем се Астикја - Учење душе", Зоран Богнар из Вуковара (Хрватска) за збирку песама „Србијо, могу ли да будем твој син" и Љиљана Бањанин Вукић из Франкфурта (Немачка) за роман за децу „Чаврљање по свету".

Матица исељеника и Срба у региону награду „Растко Петровић" додељује од 1996. године, у четири категорије, за животно дело и за најбоље прозно и поетско дело и дело за децу, у претходној години, за српске ствараоце који живе и раде у иностранству.

Годишњу повељу Матице исељеника и Срба у региону за достигнуће у области информисања добио је српски недељник „Новине" из Торонта, а за достигнућа у области музике, ансамбл „Даница" из Салцбурга (Аустрија).

Награда ће лауреатима бити уручена на свечаности у Матици исељеника и Срба у региону 25. септембра 2020. године.

Милутин Србљак, по професији лекар специјалиста епидемиологије, рођен је 1952. године у Пећи где је и завршио основну школу и гимназију. До 1997. године живео је и радио у Аранђеловцу, одакле одлази у Америку где и данас живи и ради. Пише поезију и прозу. Аутор је седам збирки песама и два романа. Добитник је многих награда и члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Риџвуду а ради у Њујорку и Њуџерзију, САД.

Душица Ивановић, рођена је 1960. године у Лозници. Дипломирала је на одсеку Српскохрватски језик и југословенске књижевности Филолошког факултета у Београду, а од 1998. године живи и ради у Торонту (Канада). Члан је редакције и лектор часописа за књижевност и културу „Људи говоре", сарађује у часопису САН и Новинама Торонто. Поред тога, бави се наставним радом у школи српског језика и ради као лектор за српски језик. Објавила је седам прозних и поетких књига. Члан је Удружења књижевника Србије и Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић".

Зоран Богнар, песник, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар, рођен је 1965. године у Вуковару (Хрватска). Објавио је два романа, десетак књига поезије, три књиге поетско-феноменолошких микроесеја као и две антологије. Поезија му је превођена на осамнаест језика, учествовао је на многим међународним песничким фестивалима и конгресима и добитник је многих националних и интернационалних књижевних награда. Живи на релацији Вуковар - Београд као професионални књижевник.

Љиљана Бањанин Вукић, рођена је у Београду. Дипломирала је енглески језик и књижевност и већи део свог живота провела је у Немачкој, где је радила као просветни радник. Отворила је више школских пунктова и клубова на територији Офенбаха и Франкфурта, уређивала дечју страницу у Вечерњим новостима и била стални дописник Првог програма Радио Београда. Објавила је велики број прозних и поетских књига, за децу и за одрасле. Оснивач је и организатор многобројних књижевних и уметничких програма и манифестација.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво