Никић: Направићу микс српског и мађарског ватерпола

„Прихватио сам понуду будимпештанског „ОШЦ-а" и после сезоне проведене у њему прешао сам у главноградски „Ференцварош". У „Фрадију", иначе најпопуларнијем клубу Мађарске, за две године играња освојио сам по два државна првенства и национална купа, ЛЕН куп, Куп европских шампиона и Супер куп Старог континента!", каже Бобан Никић.

Никић је, већ више од деценије српски ватерполо интернационалац, уз матичну државу Србију играо још у пет земаља региона (Црној Гори, Грчкој, Италији, Турској и Мађарској).

Након „Партизана" и „Ниша", пут ватерпола водио га је у „Јадран", „Олимпијакос, „Про Реко", „Камољи", „Галатасарај" , ОШЦ", „ФТЦ"...

Истеком уговора прошле сезоне у престоничком „Ференцварошу", најуспешнији српски „делфин" свих времена, ставио је тачку и на бриљантну клупску играчку каријеру и, у истом тиму, започео нову - тренерску!

Питамо га: Са Вама, као ватерполистом, радили су најбољи и клупски и репрезентативни тренери у Европи и свету. Сигурно да сте од сваког понешто усвојили, и да ће те уз свој „микс", то уградити у властити стил рада по којем ће вас препознавати и у овом послу!... Која ће бити планско - програмска начела у вашем спортском тренингу, и - докле вам сежу тренерске амбиције?

„У Ференцварошу сам добио да водим генерацију кадета која је међу три најбоље у Мађарској! Циљ ће ми бити да у тренажном процесу направим „микс" српског и мађарског ватерпола, јер реч је о државама које су велесиле у поменутом спорту, а ја сам као играч учио од најбољих и клупских и репрезентативних тренера. Од српских - Ненада Манојловића, Дејана Удовичића и Дејана Савића (у репрезентацији), до клупских мађарских - Балажа Винцеа и Жолта Варге, а и у турском „Галатасарају" имао сам српске тренере - Петра Ковачевића, Жарка Петровића и Игора Милановића!

Мој тренерски модус вивенди биће - за успех је најбитнији тим! И сваки играч за екипу тактички је једнако важан! Дакле, и у одбрани и у нападу. Лично, ја сам био стопостотни тимски играч! Играо сам на позицији „центра" који је морао да ради за екипу - од узимања „избачаја" до - „изнуде" искључивања противничког играча после фаула на мени. У првој варијанти отварао сам слободни простор саиграчима, а у другој - стварао могућност да мој тим са „играчем више" ривалу лакше да гол! Кадетима будимпештанског ФТЦ-а које тренутно водим поставићу „стандарде" којима сам ја веровао и на којима сам играчки одрастао и, мислим да је то - добитна формула! А, што се тиче амбиција, оне су увек велике. То сам показао и као играч!... С тим, што сам сада кренуо од првог степеника, али пун наде да ћу и у тренерском послу далеко догурати" - рекао нам је Слободан Никић.