Књижевни конкурс "Милован Видаковић" 2020.

Конкурс „Милован Видаковић" Српске недељне новине ове године расписују у две такмичарске категорије: за ауторе старије од 19 година и за младе до 19 година старости.

Право учешћа имају аутори који стварају на српском језику. Један аутор може послати највише једну причу, дужине до 3000 компјутерских карактера (укључујући и размаке). Радови треба да буду написани у Word формату, потписани шифром и послати електронском поштом (имејлом), на адресу: snnbudimpesta@gmail.com.

Податке о себи, који укључују пуно име и презиме, краћу биографију, поштанску и електронску адресу и број телефона, аутори достављају такође имејлом, у оквиру истог дописа, али у посебном документу (фајлу). Чланови жирија ће приче које конкуришу за награде добити посредством организатора конкурса искључиво под шифрама.

Конкурс није тематски одређен, а у конкуренцију за награде ући ће приче које на имејл адресу Српских недељних новина стигну до 1. новембра 2020. године. Жири ће одлуку донети до краја новембра, а резултати конкурса биће објављени у следећим медијима: штампано и онлајн издање Српских недељних новина, сајт РТС-а (подсајт за дијаспору), сајт „Конкурси региона".

Осим што информишу своје читаоце путем штампаног и интернет издања, Српске недељне новине чији је оснивач Самоуправа Срба у Мађарској, а издавач Српско културно и медијско друштво, као једино штампано гласило Срба у Мађарској делују и на едукативном и ширем културном и друштвеном плану. Конкурс „Милован Видаковић" је једна од акција којима уредништво листа настоји да своје читаоце у Мађарској, али и ван ње, мотивише да кроз писано изражавање у одређеним књижевним формама, негују српски језик и својим делима обогаћују књижевност која настаје на њему.

Књижевна награда „Милован Видаковић" додељује се сваке друге године, наизменично са признањем „Теодор Павловић", за област новинарства и публицистике. Милован Видаковић се сматра зачетником жанра романа у српској књижевности. Био је један од најчитанијих српских писаца свога времена. Детињство је провео на селу, без школе, чувајући овце и козе, а једини духовни утицај на њега имала је епска народна традиција.

Гимназију је завршавао у Сегедину, Темишвару и Новом Саду, а филозофију у Сегедину и Кежмарку, где је уписао и студије права. За време читавог школовања Видаковић се издржавао подучавајући млађе ђаке. Научио је латински, немачки, мађарски и делимично француски језик. У јесен 1817. године постављен је за професора Српске гимназије у Новом Саду, а од 1824. радио је као приватни учитељ у Темишвару, Сремским Карловцима и Пешти.

Често је био у беспарици, а последње године живота провео је у Пешти. Код њега су становали многи српски ђаци који су се у то време школовали у мађарској престоници. Сахрањен је на српском гробљу у Пешти, а надгробни споменик му је подигла Матица српска.