Два искрена пријатеља Румуније - Црно море и Србија

У години у којој српска заједница у Румунији слави неколико значајних јубилеја - 800 година од потписивања споразума између архиепископа Саве Немањића и угарског краља Андраша II о интеграцији Српске православне цркве на подручју Угарске на коме је живело српско становништво, што је омогућило подизање два православна манастира - Базјаш и Златицу - на територији данашње Румуније око 1225. године, до јубилеја 230 година од одржавања Темишварског сабора 1790. године, који представља најзначајнији политички скуп српског народа одржан после Велике сеобе 100 година раније, разговарамо о положају српске националне мањине и Српске православне цркве у Румунији са протонамесником Епархије темишварске др Сашом Јашином.

 Поштовани оче Саша, кажите нам од када постоје први писани трагови живота Срба на територији данашње Румуније и Темишвара?

Трагови о животу словенских племена досежу до раног средњег века када је на територији Панонске низије забележено више словенских племена 567. године. Сеобе народа током средњег века условила су покретања словенских племена заједно са Аварима, што потврђују значајни археолошки докази са територије данашње Румуније. Најупечатљивији доказ живота српског живља северно од Дунава овековечен је присуством Светог Саве у Банату где је подигао манастир Базијаш у коме је поставио српске монахе синаите. Већа концентрација српског становништва у Банату забележена је после Косовског боја, када је српско средњевековно племство на својим поседима, којима су их награђивали мађарски краљеви за војне заслуге, насељавали Србе. Тако је само у једном подухвату Змај Огњени Вук и племенити Јакшић населио у околини Темишвара 50.000 српских породица. Значајан документ о српском живљу за време турске окупације Баната (1552 - 1716/1718) представља Пећки катастиг из 1660. и 1666. године у коме су пећки монаси забележили Србе из Баната који су материјално помогли српску цркву.

 Можете ли нам рећи какав је тренутни статус српске мањине у Румунији?

Српска мањина је једна од 18 признатих националних мањина у Румунији, а према броју својих припадника, заузима осмо место међу осталим мањинама. Српска мањина има сва права која су гарантована румунским законодавством. Уз то треба навести да је медијска, а и политичка сцена позитивна што се тиче наше мањине, што додатно сведоче речи румунских пријатеља да је Румунија имала одувек два искрена пријатеља - Црно море и Србију.

 Каква је улога Српске православне цркве (СПЦ) у очувању присуства Срба?

Присуство Српске православне цркве има веома велики значај у очувању националног и верског идентитета Срба који данас живе на територији Румуније. Значајно је напоменути да је Српска црква преко Епархије темишварске била водећа институција Срба кроз целу историју битисања српског народа на овим просторима. Поред осталих институција, црква је задржала свој духовни карактер да обједињује у свом окриљу све православне Србе, негујући уједно узајамно поштовање према осталим сестринским црквама.

 Које су најзначајније активности путем којих Срби у Румунији чувају свој идентитет?

Српска заједница у Румунији спроводи низ специфичних активности са едукативним, духовним и културним садржајем како би сачувала свој идентитет, првенствено кроз подршку школовања српске деце у Гимназији Доситеј Обрадовић из Темишвара, која је остала једина српска гимназија у Румунији. У местима где постоје српска деца дорасла за школу функционишу симултана одељења, а у појединим местима српски језик се изучава као допунски матерњи језик. Академско усавршавање студената на српском језику присутно је на универзитетима у Букурешту и Темишвару где постоји по један одсек за србистику. Савез Срба у Румунији, као кровна организација Срба из Румуније, препознао је потребу научног истраживања историје, културе и духовности Срба са ових простора и основао Центар за научна истраживања културе Срба чији је координатор проф. др Миља Радан, дугогодишњи шеф Одсека за српски језик на Универзитету у Темишвару.

Што се тиче духовних активности ту су на првом месту активности које спроводи Епархија темишварска у сарадњи са Савезом Срба из Румуније и Гимназијом Доситеј Обрадовић из Темишвара. Ту спадају: Летњи духовни дечији кампови у Манастиру Светог Ђорђа, Летња школа појања и Смотра хорова Епархије темишварске.

Савез Срба у Румунији чије финансирање највећим делом обезбеђује Департман за међуетничке односе Владе Румуније, а делом и Влада Републике Србије путем финансијске подршке реализацији одређених пројеката, сваке године организује између 160 и 180 разних културних догађаја, од чега је највећи број у жупанијама Тимиш, Арад, Караш-Северин и Мехединци, у којима живи више од 90% српског становништва у Румунији.

Најзначајније и најмасовније културне манифестације, од којих се већина одржава уз подршку Генералног конзулата Републике Србије у Темишвару су: Дани српске културе у Темишвару (сваке године током новембра организује се 15-20 врло запажених догађаја из културе); Кампови фолклора у Базијашу (постоје 22 културно уметничка друштва, а међу њима значајну улогу има АКУД Младост из Темишвара, добитник значајних признања попут Златни опанак, Лауреат Европске смотре фолклора итд.); Видовданска, Преображењска и Светосавска академија, као и културне, уметничке и научне активности (научни скупови, промоције књига, ликовне колоније итд).

Такође, од великог значаја је и издавачка делатност. Српска православна епархија темишварска штампа годишњи часопис Гласник. При Савезу Срба у Румунији постоји издавачка кућа која годишње објављује значајне радове српских и страних аутора из области историографије, поезије, прозе, белетристике итд. Такође, уз финансијску помоћ румунске државе, штампају се недељник Наша реч, као и часописи Књижевни живот и Темишварски весник.

Требамо нагласити и медијску присутност преко недељне једночасовне емисије Српски видици која се емитује на трећем каналу националне телевизије. Такође постоји и свакодневна једночасовна емисија на српском језику која се емитује на Радио Темишвару.

 Какви су облици сарадње српске заједнице у Румунији са државним органима Србије?

Условљени политичким приликама и сменом режима после децембарске револуције 1989. године, односи Срба из Румуније са државним органима из Србије попримили су висок степен сарадње и могућности обостраног помагања, како на локалном тако и на националном плану. Пријатељски однос Румуније према Републици Србији а и према српској националној мањини из Румуније потврђени су и непризнавањем такозване државе Косово од стране Румуније. Држава Србија је у границама својих могућности позитивно одговарала на потребе и жеље Срба из Румуније преко својих ресорних министарстава. Може се констатовати у наше време да је присутност српске дипломатије преко амбасадора Републике Србије у Букурешту г. Стефана Томашевића и генералног конзула Србије у Темишвара г. Владана Тадића учврстило поверење наших сународника у матичну земљу, што је конкретизовано у разним заједнички спроведеним пројектима као и у поједностављењу пријема држављанства Републике Србије, Срба који живе на територији Румуније.

Министарство културе и информисања Републике Србије, сматрајући да је очување културне баштине на овом српском културном простору приоритетно и од великог значаја, чини значајне кораке у том смеру. У првом реду треба истаћи бригу око обнове спомен куће Доситеја Обрадовића у Чакову као и уређења Културног центра Свети Сава из Базијаша. Такође користе се и сви материјални ресурси расписани од стране Министарства Културе и информисања и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Овде треба напоменути програме чији је носилац Савез Срба у Румунији попут Радионице за учење српског језика.

За време мандата г. Милете Радојевића, директора Управе Канцеларије за сарадњу са верским заједницама, који је посетивши Епархију темишварску, увидео потребе и положај у друштву, учињени су значајни кораци око очувања верског идентитета Срба из Румуније. Управа за сарадњу са верским заједницама финансијски је помогла обнову светиња темишварске епархије (Чаково, Сока) и уједно подржава иницијативу Епископа темишварског Лукијана да се све богослужбене књиге преведу и штампају на говорном српском језику. Ова племенита активност, како Његовог преосвештенства тако и поменуте Управе, од великог је значаја за Србе из Румуније, који овде воде борбу за очување свог језика и ћириличног писма, док је црквенословенски језик неразумљив великој већини Срба православаца.

Овде се могу укључити и заједнички пројекти прекограничне сарадње коју је Српска гимназија Доситеј Обрадовић успоставила са школама из Србије и српским школама из дијаспоре. Овде можемо напоменути ИПА пројекат са Гимназијом Борислав Петров Браца из Вршца, затим сусрети Гимназије Европе као део заједничког пројекта са школама из Земуна, Требиња, Будимпеште, Шкофија Лока (Словенија), Скопље (Македонија). Такође од великог значаја су и сарадње са школама из Аранђеловца, Новог Сада, са Карловачком гимназијом, ОШ Младост. Уз то треба напоменути да је током времена са усавршавање учитељског и професорског кадра успостављена трајна сарадња са Учитељским институтом из Кикинде.

 Да ли су у скорашњем плану неке заједничке активности матице и српске дијаспоре у Румунији?

На плану сарадње са матицом, намера нам је да првенствено завршимо започете пројекте. У том смислу помињемо финализацију пројекта који финансира Влада аутономне покрајине Војводина а која се тиче развоја и опремања медијске куће Савеза Срба у Румунији. Такође, у току је и заједнички пројекат Епархије темишварске и Управе за сарадњу са верским заједницама око штампања преосталих богослужбених књига чији је преводилац Његово Преосвештенство епископ Лукијан. Такође, предвиђено је опремање музејске поставке у Араду посвећене Сави Текелији, са средствима обезбеђеним од стране АП Војводине.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво