Задужбинари из дијаспоре помажу школовање младих Срба

Последње три године Математичка гимназија у Београду добија из Америке нове и модерне рачунаре са најновијим математичким програмима. Своје старе компјутера ова гимназија обнавља уз помоћ свог америчког донатора Александра Кавчића и поклања их основним школама у Србији.

„Делом новца који сам добио као аутор патента за унепређење технологије производње чипова у САД уложио сам у Фондацију „Александар Кавчић", која сарађује са Математичком гимназијом, коју сам и ја завршио у Београду", открио је новинарима професор Александар Кавчић, доктор електротехнике и професор Карнеги Мелон универзитета у Питсабургу.

Професор Александар Кавчић је у Београду дипломирао на ЕТФ, отишао је на усавршавање у Америку, предавао је на чувеном Харварду и на Универзитету Хаваји, али није заборавио свој Београд и студенте у Србији.

„Деци треба дати прилику да достигну свој максимум потенцијала кроз образовање", говори доктор Кавчић, који верује да су знање и наука пут за будућности.

Срећом по младе ученике и студенте у Србији, у нашој дијаспори постоје и многи други професори, интелектуалци и успешни љуфи који помажу школовање омладине у отаџбини и свету. У последњих сто година у расејању делује око тридесет фондација за школовање и стипендирање младих Срба. Најстарија од њих је „Приведник" из Загреба, која делује од периода Великог рата, а најмлађа је Фондација професора Александра Кавчића из Питсбурга.

 Прекомроске фондације

„У прекомроским земљама о образовању младих Срба у отаџбинским земљама до средине прошлог века највише су бринуле организације Српски национални савез са седиштем у Питсбургу, Српска народна одбрана из САД и Канаде, али и Српска братска помоћ из Чикага и Торонта, која је деловала и на тлу Аустрлије и Европе. Нови талас оснивања фондација за школовање младих кренуо је деведесетих година, када је дошло да распада земље и напада на Србе у Југославији.

У Торонту је, на пример, при тамошњем универзитету створен Фонд Милутин Бајчетић у части дугогодишњег предеседника Српске народне обране у Канади", свеочи др Радоје Радојевић из Торонта. 

Легендарни српски активиста Милутин Бајчетић, рођен је у селу Мириловић код Билеће 1902. године. Био је емигрант (1926), монархиста и антикомуниста. Радио је у рудницима Алберте, имао је дућан у Квебеку и хотел у Онтарију. Водио је СНО у Канади од 1944. до 1994. године. Развијао је национални дух и представљао канадске Србе у емиграцији. Родни крај је посетио први пут после девет деценије и умро у Новом Саду (1994). Циљ фонда са његовим именом је да стипендира младе Србе, који се школују и раде. Оснивач фонда је била његова супруга Милка Бајчетић у име СНО.

У Чикагу је почетком деведесетих Весна Грбовић, декан Илиноис института за визуелне уметности пореклом је из Ариља покренула Фондацију Arlemm да школује и да преко класичне музике спаја младе Србе, Американце и Ариљце. У родном Ариљу 2013. године организовала је Ариљску летњу музичку манифестацију - Arlemm.

Добротвори Мира и Слободан Павловић су 1993. године у Чикагу основали Фонадцију Теслијанум. Ради у Чикагу и на Универзитету Слобомир у Републици Српској као документациони центар за образовање студената и грађана, Летња школа за младе научне таленте о електрицитету и космосу, као конгресни центар за конференције о науци. Исте године је почела са радом и Фондација принцезе Катарине Карађорђевић, која у САД, Канади, Аустралији и читавој дијаспори окупља добротворе за школовање деце без родитеља. Одржава сусрете српских студената из иностранства на Белом двору и ради на њиховом повезивању и сарадњи.

"Фондација Студеница од 1995. године донацијама помаже развој школства, уметности и православља, улаже у рачунарске школске центре, обнову цркава и манастира и образовање младих. Даје стипендија најбољим српским студентима, који ће се школовати у иностранству, а запослити у отаџбини. Добитници су били, на пример, Милан Радовановић, Милутин Јањић и Ана Ћуричић, данас докторанти наука. Организује Летњи камп за децу из расејања у манастиру Студеница. Даје са др Предрагом Пецићем стипендију Стела Џатрас за талентоване младе људе. Сарађује са Фондом Марко Јарић и српским државним институцијама", рекла је др Славка Драшковић, бивши директор ове установе.

Фондација Студеница основана је као невладина и непрофитна организација у Сан Франциску. Оснивачи су били Мирослав Мајкл Ђорђевић, Драгослав Ђорђевић, Виктор Ћеловић, Момчило К. Тасић и Бора М. Вуковић. Дугорични циљ јој је стварање бољег система образованај у српским земљама и очување културне баштине. Активно делује у Србији и у Републици Српској.

Фонд Др Марко Јарић је основан 1998. године са циљем очувања успомене на живот и дело једног од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку, каријеру у физици радећи у САД.  Сваке године, 17. марта, на рођендан професора, Фонд додељује научнику, или групи научника, годишњу награду Марко Јарић за изузетна научна достигнућа у физици.

Доктор Цветко Јовановић, хирург из Флориде при Гимназији у Чачку формирао је 2004. своју Фондацију са циљем да награђује најбоље ђаке. Рођен 1934. и школован у Чачку и Београду, где је дипломирао медицину. Јовановић је радио у Дизелдорфу, Франкфурту и Мајами Бичу. Угледао се на оца др Светозара и стрица др Милоја Јовановића, који су 1914. године формирали Добротворни буџет за помоћ у школовању сиромашне деце из завичајног села Придворице. Фондација награђује годишње троје ученика са хиљаду долара. Седиште јој је у Чачку и Мајами Бичу.

Фонд Проф. др Радмила Милентијевић, којом се награђују најбољи студенти, магистри и доктори наука из историје, књижевности, српског и руског и језика на Филозофском и Филолошком факултету БУ, од 2001. једном годишње додељује награде за предлог истраживачког пројекта који ће својим резултатом дати највећи допринос у области историје, језика или књижевности са посебним нагласком на унапређење српско-руских односа. Оснивач је др Радмила Милентијевић, професорка из Њујорка, некадашња министарка за емиграцију у Влади Србије и један од задужбинара, која помаже школовање српске омладине у отаџбини. Њене стипендије својевремено су износиле хиљаду долара", рекла је Славица Петровић из Америке.

Професорка Радмила Милентијевић је добротвор Саборне цркве и ктитор храма Св. Сава у Београду. Ктитор је и домаћин славе Првог београдског певачког друштва. Њен Фонд је помогао изградњу споменика владики Николају Велимировићу у Либертивилу, споменика Филипу Вишњићу у родном Вишњевцу, спомен-чесме српским добровољцима на Солунском фронту, Парохијског дома и основне школе у Азањи, изградњу културног центра и парохијалног дома у Решици, Румунија. Помаже САНУ, БУ, цркву Св. Сава у Њујорку, храм Св. Јована Крститеља у Патерсону.

У Канади од 2004. годинне делује Фондација Стара Рашка, чији су оснивачи били Драгана и Горан Вараклић из Торонта, за помоћ српском народу. За Божић помоћ су добила деца у Пријепољу, Прибоју, Сјеници, Новој Вароши и Рашке у вредности од 45.000 долара. Група младих досељеника из Чикага су почетком 2014. године активирали Фондацију Три прста као интернет организацију за помоћ младима у отаџбини.

 Европски фондови

На Старом континенту посебну бригу о образовању младих воде Српска православна црква и њене епархије, Фондација "Човекољубље", затим Савез Срба у Румунији и Српска самоуправа у Мађарској преко Српских гимназија у Темишвару и Будимпешти. Такву Гимназију имају и млади Срби у Загребу. Гимназијалци добијају стипендије за наставак школовања у својој домовини или у матици Србији.

Током деведесетих година прошлог века и у Европи су никле фондација у Француској, Немачкој, Аустрији, Великој Британији за школовање младих Срба. Фондација „Ћесаров" је, на пример, основана као добротворно друштво у Швајцарској са циљем да помаже образовање младих Срба у матици, али и у расејању.

„Оснивачи су Веселин и Данијела Ћесаров, пословни људи, хуманисти и добротвори из Берна. Само током 2010. године организовали су укупно око 20 акција помоћи школама у Београду, Панчеву, Јагодини, Ћуприји, Новом Саду. Посебна је била континуирана помоћ Дечјем селу у Сремској Каменици и подршка младима у току студија. У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за образовање и Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине, Фондација је реализовала програме "За чистије и зеленије школе" у Војводини у 2011. години. У Швајцарској Фондација додељује дипломе и награде од по 400 франака најбољим ученицима Допунске школе на српском језику. Седиште је у Берну", рекао нам је Зоран Јовановић, активиста из Швајцарске.

На сличан начин делује од 2006. и Фондација Милева Мартић Ајштајн при друштву Никола Тесла из Сент Галена у Швајцарској. Она ради на подстицају научних истраживања и студија младих Швајцараца и Срба. Оснивач је Петер Каисер, председник друштва које се бави неговањем лика и дела Николе Тесле и Милеве Ајштајн. Седиште је у Сент Галену. Наши најуспешнији пословни људи у свету Мадлена и Филип Цептер из Монака, имају две фондације које се баве стипендирањем младих талентованих људи за науку и посебно талентоване спортисте.

Скандинавија има дугу традицију школовања младих Срба још од краја седамдесетих година. Тада је, наиме, почела да ради Фондација Рајко и Меј Дерманоцић, која из фонда од 2,5 милиона круна финансира школовање младих српских студената. Приоритет приликом доделе стипендије имају студенти српског порекла са Баније из Лике и са Кордуна. У избор стипендиста укључене су две академије САНУ и шведска КВА. Стипендије су током 2017. године добили Ивана Ивковић, Ивана Братић и Тијана Мартиновић. Седиште фондације је у Стокхолму.

Грађански рат на простору бивше СФРЈ пробудио је снажан патритозам код шведских Срба, који су одлучили да школује децу палих бораца са територије Србије, Републике Српске и републике Српске Крајине. Његови чланови су били Срби и Грци. Фоднацију ратне сирочади водио је Александар Полић из Малмеа, а Фондацију српске солидарности Живорад Стефановић из Малмеа. Чланови фондација били су српски радници на привременом раду у Скандинавији, грчки, румунски и руски хуманисти из Малмеа, Стокхолма и Склоне. Фонд је збринуо око хиљаду српске деце и школовао 61 ученика у отаџбини.

„Године 2014. у склопу Братства Свети Јован, православног удружења грађана из Скандинавије формирали смо Фондацију за стипендирање младе таленте пореклом из бивших република СФРЈ и из и Шведске. За стипендирање младих телената у фонд је издвојило 300.000 евра. Стипендије се додељују кандидатима који задовољавају услове да су аутори истраживачких пројеката, научних студија, уметничких дела и успешни студенти на факултетима. И да интензивно раде на побољшању позиције православне омладине у Скандинавији. И да шансе да се активно укључе у политички живот у Шведској. Стпендије се додељују на Дан Братства свети Јован, на слави Свети Јован 20. јануара", рекао је оснивач Горан Попов, пословни човек из Стокхолма.

Међу први добитницима стипендија били су одлични студенти Никола Стојановић, Теодора Андонова, Олга Максимовић и Милош Радовић, репрезнтативац Шведске у ватерполу.

У оквиту овог Братства делује и специјална Фондација Јован Антовић ради стипендирања доктораната пореклом из српских земаља на универзитетима у Скандинавији. Оснивач је доктор Јован П. Антовић, професор и доктор медицине у области хематологије на Каролинска Институту у Стокхолму. Братство и др Антовић су заложили неколико хиљада долара да би помогли образовање и усавршавање младих истраживача из области хематологије и других медицинских наука. Критеријуми за одабир стипендиста су квалитет кандидата и његовог рада, затим институције у коју долази и способност релизације пројекта за кратко време. Након усавршавања кандидати и докторанти ће остати у иностранству или ће се вратити у земљу да раде. Фондација сарађује са универзитетима у Београду, Нишу и Кргаујевцу. Прве стипендије (мр Ида Прунер из Београда) додељене су у јесен 2016. и 2017 године. Седиште фондације је у Стокхолму.

Због одличног знања и сјајних оцена наши млади академци добијају и стипендије страних држава, као на пример, Аустрије, Немачке, Велике Британије и САД, за усавршавање и стицање докторске титуле. То су све докази који говоре у прилог изјаве доктора Александра Кавчића да је школовање и образовање младих Срба наш пут у будућност.

петак, 29. март 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво