Бечки трагови Срба

"Крајем прошле године поднела сам захтев бечким властима да на једној од кућа у којој је живела Мина Караџић (1828-1894) поставимо спомен-плочу у знак сећања на ову аустријску сликарку и књижевницу, али и секретара српског просветитеља и свог оца, Вука Стефановића Караџић. Добила сам одобрење и Кућног савета зграде и бечких власти, тако да сам решила да уз помоћ отаџбине Србије, као и Срба у Аустрији подигнемо још један споменик Срба у Бечу" прича нам академик Светлана Матић.

"Мина је мало позната као стваралац нашој и аустријској јавности. Била очев секретар, водила његову читаву коресподенцију са свим угледним људима тога времена и преводила српске народне умотворине на немачки језик. Радила је на повезивању српског и аустријског народа, што ме инспирисало да по Мини назовем наше друштво и да јој подаримо споменик у Бечу. Ово ће бити 41. по реду српски траг у аустријској престоници, која је данас главни град српске дијаспоре" каже Светлана Матић, која је направила карту са називом "Бечки трагови Срба".

У Бечу данас живи и ради 190.000 Срба. Највећу групу чине држављани Србије њих 72.518. Присуство Срба у Бечу евидентно је и пре и после укидања турске опсаде 1683. године. После тога масовно насељавају део града Ratzenviertel (Рашка) изван зидина престонице. За православне поданике, претежно трговце, постојала је парохија и капела светог Георгија на Штајерхофу, у коју су укључени, већ од 1726. године и Срби.

"Године 1860. у царском граду основана је прва Српска православна црквена општина. Освећење прве српске цркве Свети Сава било је 1893. године у Бечу, а свечаности је присуствовао и цар Фрањо Јосиф. Данас постоје Саборна црква Светог Саве, у којој је седиште Епархије аустријско-швајцарске СПЦ, затим црква Рођења пресвете Богородице, црква Васкресења Христова, црква Успења пресвете Богородице и храм Пресвете Богородице у Нојлерхенфелду. Ово су поред Амбасаде Републике Србије најважнија српска здања у Бечу" прецизира Светлана Матић, која на свом списку има још 35 српских топонима.

У аустријској престоници налази се и Генерални конзулат Републике Србије, Мисија Републике Србије при УН, Представништво Републике Српске, Представништво Привредне коморе Србије, Заједница српских клубова, Удружење српских клубова у Аустрији, и Српски културни центар "Стеван Мокрањац", који имају своје просторије.

У аустријском престоници постоје и данас куће у којима су живели и стварали српски великани. Споменици културе града Беча су кућа Доситеја Обрадовића, кућа Вука С. Караџића и Мине Караџић, кућа Бранка Радичевића и кућа Јована Јовановића Змаја.

Своје спомен-плоче у Бечу имају Руђер Бошковић, Матија Вуковић, Миша Димитријевић, Вук С. Караџић, Лаза Костић, Петар Петровић Други Његош, Доситеј Обрадовић, Петар и Паула Прерадовић, творац аустријске химне, Бранко Радичевић. А спомен- плоче имају наши градови Београд, Петроварадин и Сента" набраја Светлана Матић.

Постоје и бисте Вука С. Караџића, Руђера Бошковића и Николе Тесле у Техничком музеју. На градском бечком гробљу су надгробни споменици кнеза Србије Александра Карађоревића, принца Мирка Петровића Његошаи Данила Петровића Његоша.

"На иницијативу СПКД "Просвјета" и општинске власти 9. Бечког округа 2014. године отворен је Спомен парк, који носи име по ратном хероју и хуманисти Диани Будисављевић. Сам Беч има 40 српских трагова, а још толико их има широм Аустрије. Планирамо, на пример, да поставимо бисту Николе Тесле на Технолошком факултету у Грацу, где је студирао. Сви ови српски трагови у аустријској престоници и провинцији чине један комплекс српске културне баштине у туђини, који треба неговати и развијати. Мислим да ово богато српско наслеђе треба да посећују школске и студентске ексурзије из отаџбине, како би млади ширили своја сазнања о Србима који су стварали у иностранству и неговали свој национални идентитет" закључује академик Светлана Матић, оснивач и председница Српско-аустријског културног друштва из Беча.