У Београду као код куће

У Србији тренутно има око 10.000 регистрованих чланова Интернејшнса  (internations.org) који имају могућност да се међусобно умреже и размене информације како би им живот у новој средини био много лакши тј. да се у иностранству осећају као код куће.

"Кроз редовна месечна окупљања заједно растемо, учимо и осмишљавамо начине да се наши чланови упознају са другим припадницима међународне заједнице и тако уживају у животу у иностранству", каже Далиборка Ристић, дугогодишњи члан и конзул Интернејшнса, задужена, између осталог, за манифестације из области културе.

Као и све друге, и њих је тренутна ситуација са Ковид-19 приморала да прилагоде своје активности. За време трајања ванредног стања нису организована редовна окупљања како се не би угрозила безбедност чланова, али је преко портала организовано онлајн дружење.

"Иако сви мисле да странци највише воле наше ресторане и кафиће, код странаца који живе и раде у Београду постоји велико интересовање и за наше културно историјске споменике и институције. У претходном периоду, највише су се интересовали за обилазак Дворског комплекса на Дедињу, Музеја Николе Тесле, Конака кнегиње Љубице, Дома Јеврема Грујића, Калемегдана и свих врста музеја", каже Далиборка.

Рабиа Ал Акл (Rabikh Al Akl) из Либана, који већ неколико година живи и ради у Београду, каже да пре доласка у наш родни град није много знао о њему.

"Знао сам да је то главни град Југославије, земље која је нестала у грађанском рату и да је сада главни град Србије. Пошто Србија географски припада источној Европи, очекивао сам да је Београд сличан градовима Источног блока о којима сам понекад гледао на телевизији. Када сам дошао у Београд, био сам пријатно изненађен оним што сам видео. То је град препун паркова и пешачких стаза и његови становници су изузетно љубазни. Постоје делови града који би изгледали много лепше да су сређенији али старе зграде имају свој шарм и крију дух неког старог времена.

Како долазим из Либана, земље са кухињом богатом најразличитијим укусима, могу рећи да је понуда београдских ресторана са интернационалном кухињом такође веома богата. Уметничка сцена је много боља од онога што сам очекивао али морам у потпуности да савладам српски језик како бих у потпуности могао да уживам у томе", рекао нам је на крају Рабиа Ал Акл, привремени становник Београда.

Александра Пеш (Pesh) из Луксембурга већ три године због посла живи у Београду.

"У Београду сам боравила током осамдесетих година прошлог века, као и кратко 2005. године, пре него што сам због посла 2017. године поново дошла у овај прелеп град. Нисам била сигурна шта да очекујем, и мислила сам да ће све бити исто као и када сам последњи пут била. Нисам очекивала да са све толико променило и да је Београд постао веома живописан град.

Била сам пријатно изненађена колики број људи изузетно добро говори енглески. Није ми било тешко да се уклопим у нову средину. Људи у Србији су изузетно гостољубиви и лако склапају познанства. За пријатељство је ипак потребно мало више времена. У Луксембургу су људи мало хладнији, али када једном разбијете лед, топло вас прихватају.

Конзул Интернејшнса у Београду Далиборка Ристић истиче да је рад у овој експат међународној заједници једно од њених најбољих искустава у досадашњем раду.

"Упознала сам много интересантних људи који долазе из различитих делова света, и свима нам је заједничко да смо отвореног духа и да волимо Београд. Са многима од њих ме веже трајно пријатељство иако су неки од њих због пословних обавеза већ отишли из Србије".