Живот у Чешкој полако се враћа у нормалу

Мада је одлуком чешке Владе од 30. априла ванредна ситуација у вези са вирусом Ковид-19 продужена до 17. маја 2020. године, у Чешкој већ неко време постепено попуштају ванредне мере, уведене због пандемије. Из Прага нам се јавља песникиња Јелена Ћирић, која већ 18 година живи и ствара у главном граду Чешке.

А како је, заправо, живети у изолацији у златном граду у срцу Европе?

С обзиром на фасцинантно велики број туриста у Прагу током целе године, било је нестварно и замислити, а камоли навикнути се на сабласно пусте улице и тргове. Ванредна ситуација проглашена је 12. марта и у року од наредних неколико дана Праг је личио на празне кулисе некаквог филма.

Туристи који су се у њему затекли су, уз мање или више чекања, упућени у своје земље, а Чеси су, придржавајући се и у високом проценту поштујући мере струке и Владе, остали у својим домовима. Могло се, ту и тамо, по друштвеним мрежама прочитати и понеко негодовање; то, уопште узев, није утицало на кршење уведених мера безбедности, те стога није било неопходно уводити потпуну забрану кретања и полицијски час у строгом смислу речи.

Од самог почетка било је, под претњом тренутног санкционисања, обавезно ношење заштитних маски. Прање и дезинфиковање руку, држање социјалне дистанце, излажење само уколико је неопходно (у набавку, у апотеку, код лекара...) - неке су од општих основних мера које су представници здравстених служби и државе непрестано сугерисали грађанима.

Све време биле су отворене продавнице са прехрамбеном робом. Лица старија од 65 година могла су куповати свакодневно у времену од 8 до 10 часова пре подне и то се односило на трговине веће од 500 м2; у малим продајним објектима ово правило није важило. Много ресторана, којима су то могућности дозвољавале, преоријентисало се на доставу хране.

Градски превоз у Прагу функционисао је непрекидно, уз одређене измене возног реда. Школска настава још увек се одржава путем интернета и различитих школских платформи. Свакако треба истаћи да је комуникација професора са ђацима, као и прелажење градива, одлично организовано.

 Опрез и даље, уз попуштање мера

Иако се и даље упозорава на њихово поштовање, заштитне мере ипак постепено слабе и живот се полако враћа у нормалу.

Најпре је дозвољен рад многим занатлијама. Вратиле су се и зелене пијаце. Омогућени су тренинзи професионалним спортистима на отвореном простору. И оно што је занимљиво - дозвољено је одржавање свадбених обреда до 10 људи. Интересантно је рећи да Чеси углавном и не праве много веће свадбе. Обично ту буду сведоци, најближи рођаци и пар пријатеља. Делује им потпуно нестварно информација да мања свадба у Србији подразумева стотинак људи.

Дозвољено је да служби у црквама присуствује до 15 људи.

Крајем априла су се, уз нарочита упутства и ограничења, отворили фитнес центри, библиотеке, зоололшки и ботанички вртови.

11. маја отвориће се школе. Похађање наставе, иако на добровољној основи, тиче се завршних разреда основних и средњих школа. Студенти ће такође моћи да завршавају своје године и полажу испите у складу са предвиђеним правилима и у договору са професорима.

Почеће да раде козметички и фризерски салони, с тим што ће запослени, уз маску, бити обавезни да носе и штит преко лица.

У спортским ареалима, као и у музејима, моћи ће истовремено да борави до 100 људи. Уопште се све масовније активности до даљњег ограничавају на 100 људи.

Предвиђено је да позоришта, тако карактеристична за културни живот Чеха, такође отворе своја врата, али ће се у гледалишту попуњавати сваки други ред.

Ресторани ће моћи да дочекају своје госте, под условом да имају баште, док ће у пуном смислу бити пуштени у рад крајем маја, када ће се отворити и тржни центри, уз обавезно поштовање правила и мера које се тичу дезинфекције.

Све акције и програми фестивалског типа углавном су, као и у већини европских земаља, померени за 2021. годину.

У духу попуштања мера уведених због пандемије вируса Ковид-19, али и ради опреза и заштите у смислу сузбијања даљих случајева заразе, почео је да функционише тзв. паметни карантин.

То је систем, који уз помоћ различитих апликација, помаже да се благовремено пронађу потенцијално заражене особе. Функционише на добровољној основи, по принципу локацијског праћења мобилних телефона и коришћења кредитних картица, на основу чега се изводи закључак колико је појединац био близу носиоца тј. извора заразе.

Како у лавиринту свих ових мера и ограничења функционише живот наше српске породице у Прагу?

Иако се трудимо да будемо информисани, нисмо се бавили бројним теоријама и квази-теоријама о настанку и егзистенцији самог вируса. Шта год да је у основи или иза читавог корона-феномена, поштујемо мере које су одређене у циљу заштите свих људи. Ако је поента учити на туђим искуствима и грешкама, искуства Кине, Италије и Шпаније била су више него довољна за свест о томе да се с овако озбиљним, невидљивим непријатељем, не игра.

Није нам тешко пала изолација. Искрено, не сећам се када смо толико времена проводили заједно. У редовном ритму и режиму живота, који је претходио почетку пандемије, свако је грабио за својим обавезама и активностима и колико год поражавајуће и истовремено опомињуће звучало - чини се да смо поклањали недовољно времена и пажње једни другима.

Као и у већини породица - подразумева се да смо сви ту, подразумева се заједнички ручак, заједнички одласци на породична славља, у позориште или биоскоп и слично. Али неизмерно је богатство и пуно срце, када притиснути незнаном пошасти, каква је Ковид-19, себи потврдите да сте данима, на релативно малом затвореном простору, са људима које волите, са којима вам није досадно, са којима се смејете, са којима вам је лепо, са којима сте, једном речју, срећни.

Ван својих обавеза, које свако од нас може да завршава онлајн, време проводимо играјући друштвене игре, гледајући филмове или грилујући у дворишту. Могућност да будете у дворишту је, наравно, велика предност у оваквој ситуацији. Април у Прагу био је леп и сунчан, углавном.

Свакодневно смо у контакту и са породицом и пријатељима у Србији, телефонски или путем друштвених мрежа. И када смо код друштвених мрежа, и у овој ситуацији се показују њихове добре, али и лоше стране. Од могућности да се вероватно на најбржи начин информишемо, па до грубих конфликата и испровоцираних подела на једне и друге, ове и оне. Допао ми се твит Николе Демоње од пре неки дан: "Морате да престанете да се делите. Морамо да престанемо, тачније. На ове и оне у било ком облику. То је можда и највећи проблем овог нашег друштва..."

Као песник, укључила сам се у неколико пројеката на тему Поезијом против короне, како у Србији, тако и у Прагу. Многи су на те поетске текстуалне или видео записе реаговали позитивно и задовољство је знати да поезија данас радује људе. По природи вечити оптимиста, трудим се да орасположим своје пријатеље и познанике, код којих је изолација изазвала лоше расположење, песимизам и летаргију.

Оно што је пре неколико дана додатно растужило наше прашке суграђане је неочекивана смрт Игора Спасова, дугогодишњег новинара РТС-а и аутора култне емисије „Позовите 92". Игор је радио као професор монтаже на чешкој филмској академији ФАМУ у Прагу, чији је и сам био ђак. Био ми је пријатељ. Свима је био пријатељ. Волео га је Праг исто колико је и он волео тај град.

Елем, Чешка се од самог почетка врло добро носи са овом ситуацијом. Не само што се тиче борбе са самим вирусом и пандемијом, већ и с обзиром на ублажавање њиховог утицаја и последица на друштво и економију.

Како ће свет и наш живот изгледати у тренутку кад будемо могли да кажемо да смо сасвим изашли из ове кризе, нико не може са сигурношћу да зна. Истина је да смо се сви сетили природе и схватили колико трпи због наших навика и начина живота. Истина је и да ћемо осетити последице ослабљених здравствених и економских система. Али истина је и да ће ова ситуација сасвим сигурно човечанство померити напред.

Неко од фотографа је рекао како је Праг сада, када је полупразан, заправо идеалан за фотографисање. Међутим, Карлов мост, на коме нема људи, није онај Карлов мост који виђете на разгледницама.

Како год, једва чекам опет ону препознатљиву гужву и ужурбаност, енергију која реке туриста у таласима носи улицама златног града.

четвртак, 28. март 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво