Шведска: По моделу "забрана без присиле"

Изолација постоји више као препорука него експлицитна забрана. Али познајући нијансе комуникације кодова шведског друштва, јасно је да препорука на нивоу државних установа заправо значи "забрану", али без присиле.

Јуче се појавила прва званична забрана, да нико не сме да уђе у домове за старе без посебне дозволе, јер је корона вирус дошао и до тих установа.

Оно што тенутно тресе земљу је да не постоји довољна количина заштитне опреме за здравствене раднике - управо оно што је у почетку епидемије однело много живота међу здравстевним радницима у Италији и наравно, одразило се и на стање пацијената.

Шведска тражи помоћ у опреми заштите својих здравствених радника - тако да је главна вест била да је долетео авион са медицинском опремом из Кине. То можда и није нека вест из позиције Србије, али из Шведске и јесте. У последње време, Шведска је имала прилично оштар и напет однос с Кином. Али, то је још један доказ да кризна времена не познају границе и да се јасно види снага и спремност великих политичких играча да притекну у помоћ.

Андерс Тегнер, председавајући шведске државне институције за заштиту здравља је човек који је постао главни јунак у временима епидемије у Шведској.  На почеку епидемије, половином марта, имао је прилично опуштен став према затврању гранца, изолацијама, свим врстама обуствљања нормалног живота. То је отприлике време после наше шале о шопингу у Италији и за време обустављања свих летова са и ка Аеродрому Никола Тесла. Тај период обележио је Шведску, као и остатак планете, великим паничним куповањем.

Рекла бих да су готово инстинктивно на куповину реаговали "странци", нарочито они који носе трауме рата и снакција, у које бих сврстала и себе. Наравно да сам отишла у радњу за набавку на велико када се појавила несташица тоалет папира и тестенина, јер ми је кроз главу прошао сценарио из 1992,'93 у Београду.

У стокхолмским радњама је било робе, с тим што продавци нису успели да изнесу потребну количину робе, која би била довољна за све који су правили резерве. Али чим се тај талас смирио за недељу дана, када су се теоалет папири и остало нашли поново на рафовима - прешли смо у другу фазу и питање: зашто ова земља не затвара границе, не уводи полицијски час, када смо гледали ужасне слике из Италије, растуће цифре из Шпаније, Америке? Чак су околне нордијске земље реаговеле много строжије него Шведска.

Школе, и то само гиманзије и више образовне институције су се пребациле на он-лајн наставу. Основне школе и вртићи су и даље радили и још увек раде. Теретане, спортски центри, чак и ски центри су тек данас затворили своје стазе јер је свима постало јасно да свеж оштри ваздух планине погодује и ширењу вируса. Наравно, апелује се да се из градова не одлази у мања места (због малих капацитета лечења), за време Ускрса који је недељу дана пре нашег, православног. 

Другог дана априла у Шведској је 5500 заражених и око 282 умрлих (ако је то неко мерило пропорције раширености вируса). Јoш увек се очекује раст и то много већи. Сами признају да немају довољно добру заштитну опрему за здравствено особље, да мере заштите нису усаглашене, док глас истраживача с Каролинске каже да се не ради довољан број тестова. На то су у власти задужени за здравство одговорили да се тестови чувају само за испитанике у оквиру здравства. Све је више прилога на телевизији у којима само особље у болницама говори о незадовољству због недостатка основних средстава за заштиту лекара и особља, а нарочито за кућну негу старијих.

Међутим, због нечега ова земља и даље остаје при свом '"благом" или нерадикалном решавању изолације од коронавируса. Андерс Тегнел је изјавио да је број жртава короне велики, али да су они ипак успели да успоре сценарио неконтролисане најезде пандемије. Пооштравају се мере изолације кроз забрану уласка у домове за стара лице, забрана окупљања са 500 смањено је на 50 људи, али зато јавни превоз функционише, локали раде, биоскопске сале су још увек отоврене, већи концерти отказани, али не и спортске сале за тренинг.

Оно што је растући проблем који се такође помиње, али из другог плана, је економија, која чини да се фирме одлазе у стечај. Културни сектор који се састоји од уметника слободњака остао је без својих прихода, тако да је већи део културне популације већ на државним касама за дотацију. Ту су даље све сервисне слижбе, ресторани, фризери, туристичке агенције...

Чини се да нико није паметан у овој ситуацији. Модел Шведске одбране од вируса разликује се од остатака окружења али није савршен, то и сами Швеђани признају. Како ће се одржати овај курс изолације која апелује на свест грађана и покушава да смањи кретање, показаће тек време које је пред нама - када се буду сумирали пропусти и успеси.

Једно је извесно, у средишту великих турбуленција Шведска је задржала лед у стомаку (стара шведска узречица када треба остати присебан) и показала свој интегритет да стоји иза својих одлука преносећи одговорност на своје државне институције. Нешто где су Швеђани без премца у свету - подела одговорности.

Влада, министарства, премијер, па чак и медији, остали су само посматрачи који су пратили одлуке стручњака. И поред светских притисака остали су доследни свом моделу, држећи чврсто кормило доношења одлука, свесни посебности своје одлуке али и народа коме одговарају. То ипак јесте за респект.