Стојан Стевановић Ћоћо, пример хуманости и солидарности

Стојан Стевановић, пореклом из Лопара, дао је на располагање своје хотеле у Швајцарској и објекат у Републици Српској за бесплатни смештај оних који су се усред епидемије вируса корона нашли на улици.

Стојан помаже онима који су у време епидемије остали без посла јер су у Швајцарској радили "на црно", онима који немају смештај, који спавају под мостовима, у колибама или су практично на улици.

"Сви људи из Србије, Републике Српске и Федерације БиХ који су у безизлазној ситуацији и неизвјесности у вријеме епидемије вируса могу да ми се јаве, све док се не снађу или док у њиховим земљама траје ванредна ситуација. Могу им помоћи, јер све што имам ја - имаће и они", поручује за Срну овај хумани човјек.

Он је у посљедњих неколико дана разговарао са амбасадорима БиХ и Србије. Мада му је нуђена надокнада за смештај људи, Стојан је одлучио да те људе бесплатно прими у своје хотеле.

"Мени није важно ко су ти људи нити које су националности. Важно је да су се они нашли у невољи, да немају куда и да не могу да се врате кућама. У Швајцарској су људи преко ноћи остали без посла, без игђе ичега", наводи Стевановић, који у граду Швиц, недалеко од Луцерна, поедује хотеле "Криста" и "Хелвеција" са 150 смјештајних капацитета.

Стојан објашњава да ће их сместити у условним и опремљеним собама, да има довољно лежајева у два хотела и да ће они остати ту све док се не снађу, односно док траје ванредна ситуација.

"Према ономе што сам сазнао од амбасадора Србије, шездесетак људи тренутно нема гђе да се смјести, то су људи који су овђе боравили и радили углавном "на црно"", напомиње Стевановић.

Он каже да је са амбасадорима БиХ и Србије у Швајцарској договарао смјештај за "225 људи који су се код њих пријавили на чекању".

Стојан напомиње да је важно да се ти људи не повлаче по улици, односно по неким баштама на минус два-три степена и да дођу код њега, јер су му хотели сада у новонасталој ситуацији празни.

"Што једемо ми - јешће и они. Ја то тако гледам, треба помоћи људима, нико свој иметак неће понијети са собом када умре", истиче Стевановић, напомињући да све преузима на себе.

"Не могу као човјек дозволити да неко спава под мостовима, а моји хотели су празни од 27. јануара од кад је овђе све позатварано. Мој посао, који је 90 одсто везан за Кину и пословне људе из ове земље, такође је стао, и сада су сви капацитети празни", напомиње Стојан Стевановић.

Он наводи да је имао позив жене из Угљевика, која је у Швајцарској чувала децу, а сви њени послодавци су је сада оставили на цедилу.

"Прихватио сам је, наравно, у хотел", наводи Стојан један од примјера који се дешавају свакодневно.

Он претпостаља да из БиХ и Србије у Швајцарској има две до три хиљаде људи и да су сви они, претежно, у хотелијерству радили на "црно", а сада је та област туризма затворена.

"Мени не треба нико да захваљује, а камоли да плаћа. Једноставно не могу да дозволим да људи немају гђе да оду, да су смјештени по неким хладним кућицама, баштама и слично, а моји хотели су празни", истиче Стојановић.

Он напомиње и да је сву своју имовину, све апартмане хотела "Хелвеција" у мајевичком родном месту Лопаре, дао у исте сврхе док траје ванредно стање у његовој земљи, а обезбедио је својим транспортом и душеке из Сарајева.

"Све смо дали на располагање и у Швајцарској и у Лопарама, - све што имамо моја породица и ја. Само да се све ово заврши", поручује Стевановић.