"Негујмо српски језик" у Паризу

Акцију „Негујмо српски језик" која је 2015. године покренута са намером да се афирмише брига о српском језику и подигне ниво свести о значају правилног писања и говора, представио је драмски уметник и директор УК „Вук Караџић" Светислав Гонцић, додавши да је акција проширена на републички ниво доласком Владана Вукосављевића на место министра културе и информисања, пише у саопштењу Министарства.

Као увод у дијалошки део трибине коју је осмислио и водио књижевник и посебни саветник министра културе и информисања Драган Хамовић, послужила је песма „Моћ говора" Бранислава Петровића, изведена на српском и на француском, док су трибину затвориле песме Васка Попе, такође на оба језика.

На почетку трибине Хамовић је приметио да смо заштитили основне ресурсе за живот - земљу, воду и ваздух и запитао се да ли матерњи језик треба да се штити и шта се тиме штити.

„Зналци кажу да је наше разумевање света језичке природе, језик нас обликује и то дубински. Зато ако нам није потребна дубина, не треба нам ни језик који нас је формирао. Ако нам не треба, онда можемо слободно научити језик универзалног света који иронично називају логиш", рекао је Хамовић.

Он је подсетио на речи француског мислиоца Жана Бодријара који каже да живимо у добу које производи све више информација, а све мање смисла, оценивши да је ово можда део одговра на наше питање.

Велики српски писац Милован Данојлић, како каже Хамовић, давно је рекао да нам се говор испостио онолико колико нам се живот испостио и да је ово време рушења, кварења и незналаштва, али да ништа није почело јуче, нити ће се завршти сутра.

„Шта је дивни, претањени француски језик него искварени облик гордог, царског латинског језика. Стрпљења, присебности: језик се и кварњем развија..." речи су Данојлића, а Хамовић додаје да има кварења и кварења, није свако кварење развој, него кварење је и рушење, и због тога је покренута акција „Негујмо српски језик".

Учешће Арноа Гујона, оснивача организације „Солидарност за Косово" на трибини поздављено је издашним аплаузима, а он је на духовит начин говорио о изазовима самосталног учења српског језика и о томе како је тиме дубље упознао српски народ, најпре на Косову и Метохији.

Када је научио српски језик, како каже Гујон, променио се његов поглед на Србе јер се зближио са њима, а и он је боље прихваћен јер је свакако лакше говорити о својим проблемима, мукама, надама на матерњем језику, него на страном или чак преко посредника.

О самој акцији, као и о актуелним искуствима наставе српског језика и језичке политике у нас, поделио је своја искуства професор Брборић.

По завршетку званичног дела програма, публика је иницирала наставак разговора, уз низ питања и коментара, у којима је изражавана подршка акцији, али и потреба за још свеобухватнијим радом државе Србије на неговању српског језика у расејању.

Oд Министарства културе и информисања Гујон је добио на дар репрезентативни избор српске усмене баштине Вука Караџића у преводу на француски (издање Вукове задужбине), а пратиоцима програма, помоћник министра Ивана Дедић, организатор париске трибине, обезбедила је мајице са логом акције „Негујмо српски језик".