Дух боемије у "Кафани код Јеремије"

Оживљавање духа боемије један је од основних сегмената програма, наводи његов идејни творац Зоран Шијаковић. Треба га замислити као кафанско дружење у коме, осим ансамбла староградске музике, учешће узимају локални ствараоци: песници, сликари, писци, музичари али и институције: библиотеке, музеји, и сви они који имају жељу да учествују у животу и креирању ове имагинарне кафане. Саставни део програма је и шетња, пред сам почетак програма, такозвани „корзо".

Последње овакво дружење одржано је новембра 2016. године у Баварској, у месту Малхингу, у познатој кафани Алте Пост, која датира још из 1436. године и налази се под заштитом немачке државе.

"Нисмо очекивали овако позитивну реакцију публике, а понајмање позиве из иностранства. Ова имагинарна, српска кафана почела је, на нашу велику радост, да кружи по читавом Свету. Уследили су позиви разних градова из унутрашњости Србије, али и из страних земаља: Чешке, Норвешке и Немачке. Разлог је највероватније наше вишејезичко агирање. Основа програма је српски репертоар, који је допуњен страним нумерема, верно интерпретираним на више од 15 светских језика. Главни актери програма су ансамбл Наракорд, један од најстаријих ансамбала староградског мелоса у Србији и ансамбл Даница из Аустрије, који је заправо и носилац пројекта", каже Зоран Шијаковић.

Функција једне гостионице у прошлости, није само лежала у томе да би се у њој јело, пило и веселило, већ и да би се у њој и важне одлуке доносиле. У кафанама су, између осталог, заседали парламенти, склапана примирја између зараћених страна, кафане су каткад биле судница, затвори, као и место где су људи налазили пријатеље.

Назив пројекта, преузет је од истоименог позоришног комада Кафана код Јеремије, успешно извођеног у Аустрији, који се бавио истом тематиком. Његов творац, Зоран Шијаковић сматра да је ово „дивна могућност за његов наставак у једном новом облику".