Велики рат - памћење и заборав

Просвјета саопштава да је трибина одржана у елитном простору пресклуба Конкордија у центру Беча и изазвала је велико интересовање публике у главном граду Аустрије. Међу присутнима су били амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, архијерејски намесник отац Крстан Кнежевић, шеф представништва Републике Српске Младен Филиповић, велики број аустријских и српских аутора, уметника, историчара и заинтересованих гостију.

Била је ово јединствена прилика да се у дијалогу аустријских и српских еминентних аутора, кроз њихова дела, на прави начин подсети на крај Великог рата, у години која је посвећена обележавању сто година од његовог почетка. После готово једног века, у Бечу, био је ово један од првих дијалога врсних аутора, уметника и интелектуалаца о култури сећања, заједничком памћењу великих, тешких и важних догађаја који деле али и повезују ова два народа.

Учествовали су: академик проф. др Љубодраг Димић, коаутор књиге „Србија у Великом рату 1914-1918", којој је ово било премијерно представљање у Аустрији, Александар Гаталица, добитник НИНове награде, писац романа „Велики рат", режисер Роберт Гокл, аутор дводелног документарног филма о Првом светском рату (први део: „Цар Франц Јозеф и Први светски рат", други део: „1918. - крај и почетак"), проф. Гордана Илић Марковић, ауторка књиге: „Велики рат у огледалу српске литературе и штампе ", публициста Рихард Шуберт, аутор неколико књига које се баве историјом и развојем Балкана.

Трибина је била и прилика да се дела ових аутора преставе публици - српска аустријској, а дела на немачком српској. Трибину су, на немачком и српском језику водили проф. Срђан Мијалковић и проф. Гроздана Булов.

Ток трибине био је врло динамичан, смењивали су се искази аутора, стручњака за ову тему, а интересантно је да су се њихови ставови пуно пута подударали и допуњавали.

Александар Гаталица је истакао да је то био рат у који су одведени обични људи, који су мало знали о размерама свега и који су упали у „млин историје". Роберт Гокл анализирао је мотиве и механизме рата и подсетио на важност документовања сведочења преживелих, као и одговорност тадашњих елита у Аустрији. Академик Димић упозорио је да покушаји ревизије историје несумњиво имају политичку позадину, а Гордана Илић Марковић истакла да се пре сто година у српским новинама писало о глади, окупацији, тешкоћама, а да је то памћење и данас свима нама важно.

„Ко жели да сазна више, треба да чита Црњанског и Андрића, а ако желимо да напредујемо у схватању историје, морамо се ослободити идеологије", рекао је Рихард Шуберт.

Публика је без даха и са много занимања пратила програм, постављана су питања, а на крају се Срђан Мијалковић, председник Просвјете захвалио свима, подсетио да ће закључци Трибине бити публиковани.

Треба поменути да је у пратећим програмима око овог догађаја, у петак, 14. новембра Просвјета, заједно са Удружењем Срба Словачке, организовала дискусију у Матици Словачкој у Братислави у којој су учествовали словачки историчари. Тема је била „Први Светски рат и његова еваулација у историографији", а учесници академик Љубодраг Димић, Филозофски факултет у Београду, Проф. Срђан Мијалковић, председник Просвјете, Доц.ПхДр. Иван Мрва ЦСц, Филозофски факултет Ћирило и Методије у Трнави, ПхДр. Антон Хрнко ЦСц, Историјски одбор Матице словачке, ПхДр. Петар Мулик ПхДр, Словачки историјски институт, Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој.

Том приликом представљена је књига „Србија у Великом рату 1914-1918".

Промоцији и дискусији, које су протекле у динамичном и пријатељском тону присуствовао је и амбасадор Србије у Словачкој, Шани Дермаку.

Писац Александар Гаталица посетио је 16. новембра Просвјетину Школу српског језика у Бечу, разговарао са ђацима и наставницима, причао о свом раду и књигама. Деца су га дочекала химном „Боже правде" постављајући бројна питања о Београду, писању књига, његовом детињству и младости. Сусрет је био дирљив, а наставница Љубица Карић је обавестила писца да је потреба образовања наше деце на српском језику велика, а да у Бечу нема наших школа.

Он је био изненађен чињеницом да се српски језик у Аустрији као такав не налази у образовном систему, већ да се води као „БКС" (бошњачкохрватскосрпски), иако у Бечу живи велики број деце са српским матерњим језиком.

Посебно леп је био сусрет писца са најмлађима у групици „Мала причаоница", креативној радионици Просвјете, где се деца у предшколском узрасту упознају са ћириличним писмом, песмицама и причама на српском језику. Деца су показала шта знају и отпевала писцу неколико дечијих песмица, а он им је испричао неколико доживљаја из детињства. Присутним родитељима и гостима прочитао је и неколико пасуса из своје књиге „Велики рат" и подсетио на важност очувања српске културе и традиције. Награђен је великим аплаузима и обећао је да ће поново посетити Беч и Просвјету.