Širom zatvorenih očiju

Mnogo je primera ekološke borbe u svetu, a večeras pričamo o nekim od najinspirativnijih.
Podsetimo se prakse grljenja stabala od strane žena (Hug The Tree Movement) u području Himalaja, sedamdesetih godina prošlog veka. One su svojim telima štitile šumu od posecanja tvrdeći da šuma služi plodnoj zemlji, čistom vazduhu i vodi, a ne profitu. U toj borbi su uspele jer je rezultat bio zabrana seče stabala. Ovaj Čipko pokret je direktno povezan sa jednom od najistaknutijih ekofeministkinja u svetu, Vandanom Šivom, fizičarkom, filozofkinjom i ekološkom aktivistkinjom. Šiva je posebno poznata po knjizi „Ostati u životu: žene, ekologija i razvoj” (1988.) gde se govori o patrijarhalnom izvoru nasilja nad prirodom i ženama i nužnosti povratka ženskom principu. Ovo je jedna od fundamentalnih knjiga da bi se razumeo ekofeminizam, koji aspektuje različite veze između žene i prirode.
Probudila je pravu revoluciju među ženama Trećeg Sveta. Šiva naglašava da je nasilje nad prirodom povezano sa nasiljem i marginalizacijom žena, posebno u zemljama Trećeg Sveta. Tvrdi da žene ne produkuju samo život biološki, nego i kroz svoje društvene uloge. U kontekstu siromašnih žena koje rade na farmama Indije, pošlo se od toga da žene pružaju potporu prirodi tako što sade i uzgajaju biljke - one produkuju prirodu na taj način - od čega zavisi opstanak njih i njihovih porodica. U tom smislu, Šiva povezuje gašenje prirode sa gašenjem žene, ili cvetanje prirode sa cvetanjem žene. Ali, na širem planu, njihove društvene uloge mogu se spoznati i kroz aktivizam, razne akcije u zaštiti prirode. Recimo, lokalna organizovanja grupa žena u selima Indije koje protestuju protiv komercijalne upotrebe vodenih resursa i slično. 

Vodi, Petar Protić.