Širom zatvorenih očiju – Samo srcem se dobro vidi

             Vesna je imala je cvet u kosi, u levoj ruci držala buket cveća, a na kažiprstu desne ruke stajala joj je lastavica. Vesnina kultna mesta uvek su bila pored vode, njeni predmeti su venci, lutke, jaja i zvona. Njene ptice su lasta i roda, njene biljke breza, vrba, maslačak i cvet breskve.
             Vesna je omiljena boginja proleća. Sa prolećem je najavljivala tople dane, plodne njive i brojna stada na pašnjacima. Život se u proleće obnavljao, a Vesna je zaslužna što je on dobijao raskošne i lepe oblike: zelene krošnje, raznobojne cvetove i opojne mirise. Ovim je unosila radost u domove Slovena, pa joj je kult bezgranično uzdizan. Vernici su joj se molili da bude milostiva i da umnoži vesnike drugih srećnih događaja; i u porodici i u društvenoj zajednici. Zato nije zaboravljana ni pri najvećoj porodičnoj radosti - dolasku na svet novih naraštaja. Roditelji su svojim kćerkicama rado davali njeno ime. Ovaj običaj se zadržao i do danas, pa je Vesna jedno od najčešćih ženskih imena kod pravoslavnih Srba.
            Boginja Vesna je bila uzor u svakom pogledu, pa su Sloveni želeli da im kćerke budu vesele, lepe, čiste i mirišljave kao ona.
            Njenu lutku su momci oblačili u ruho od trave, grančica sa pupoljcima, cveća i lišća. Momci su je nosili kroz naselja i donosili na kultna mesta. Ukusno i lepo obučena, boginja Vesna je širila opojne mirise oko sebe, pa je takva slika očaravala naše ženske predke, koje su našle načina da se domognu mirisne tečnosti, kojom su počele da kvase lice i natapaju svoju odeću.
            Pored zanosne lepote, Sloveni su Vesni pripisivali i gospodstvo nad sunčevom toplotom, bez koje ne bi bilo obnavljanja prirode u zeleno i cvetno ruho, niti bi moglo biti klijanja i nicanja novih biljnih izdanaka.
Boginja Vesna, kao i svaka ovozemaljska dama, nije bila usamljena. Imala je svog zaštitnika - boga Gerovita, viteza ratnika, koji je bdio nad njom i boga Striboga - boga vetra i vazduha. Stribog ju je, na krilima lakog i prijatnog povetarca, donosio svakog proleća.
            Pored hramova, Vesnina kultna mesta su uvek pored tekuće vode, a od predmeta simbolizuju je: lutke, venci, jaja i zvona. Njena živa bića su: lasta, kukavica i roda (roda i danas predstavlja vesnika novorođenčadi), a od biljaka: breza, vrba, ljubičica, maslačak i cvet breskve.
            Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog.

TEME: Vesna je imala cvet u kosi; Mladenci, dan u koji se mese četrdeset kolačića, koje nazivaju MLADENČIĆI, a koji simbolizuju dug, srećan i sladak život; po ovom danu se nekada gatalo pa se govorilo. „Kakvo je vreme o Mladencima, takvo će da bude i tokom proleća.”; VRATILE SE RODE; Legenda naroda Snokualni o Suncu i Mesecu; Branko Ćopić, književnik, akademik nadahnuti pripovedač koji je živopisno slikao rečima, pisac izuzetne misaonosti, ali i razočarani čovek, obuzet sumornim slutnjama; Johan Volfgang Gete, jedno od najvećih imena svetske književnosti i svojevrsni obnovitelj lirike, drame, epa i romana. Zahvaljujući prijateljstvu sa Vukom Karadžićem, upoznao je srpsku poeziju koja ga je oduševila, pa je preveo više narodnih pesama, među kojima „Hasanaginicu”, a Svetskoj literaturi poklonio dela univerzalne vrednosti; Johan Sebastijan Bah, jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike, Ludvig van Betoven; Akiro Kurosava; Stiv Mek Kvin; Milutin - Mića Tatić, pozorišni, filmski i TV glumac.

Slušajte nas na FM: 104,0 MHz 

preko Interneta: https://rtsplaneta.rs/linear/16091

www.twitter.com/beograd202

www.instagram.com/beograd202

Kontakt: ++381 11 3249 202 * SMS: +381 64 0202 200*
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović