Izvor i poreklo ideje o kosovskoj autonomiji

U zakasnelom nacionalnom buđenju, za razliku od ostalih balkanskih naroda, Albanci tek tokom Prizrenske lige 1878. godine pokreću pitanje ujedinjenja u jedan "arbanaški vilajet". Svoju budućnost tada su videli u okviru Otomanskog carstva u kome su uživali značajne privilegije. Kada su dve godine kasnije istakli pitanje nezavisnosti Porta je vojno ugušila svaku dalju "arbanašku" ambiciju.

Prizrenska liga, koja je preduzimala i vojne akcije u oblastima Stare Srbije, ostavila je krupne posledice na budućnost srpsko albanskih odnosa. U narednim decenijama i u dvadesetom veku, nepredvidim istorijskim tokovima, "albanski ekspanzionizam'' jača najviše na račun srpskih interesa. Iako u okvirima države Srbije na Kosovu i Metohiji rađa se a zatim i realizuje ideja "albanske autonomije". S početkom raspada Jugoslavije parola "Kosovo republika" demaskirala je dugoročne ambicije koje su danas otelotvorene u samoproklamovanoj "državi Kosovo".

"Autonomija Kosova" pokazala se kao prekretnica u čitavom ovom procesu. Zašto i kako je do nje došlo, kakva je u tome bila uloga elita, a šta se dešavalo u narodu. Da li su interesi Srba i Albanaca nepomirljivo suprotstavljeni i kakva je budućnost srpsko albanskih odnosa za Rečeno i prećutano govore etnolog antropolog dr Aleksandar Pavlović sa Instituta za srpsku kulturu Priština i istoričar dr Igor Vukadinović sa Balkanološkog instituta SANU.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.