Hidžab

„Ne maramama, ne hidžabu, da slobodi i jednakosti!", čulo se na demonstracijama u Teheranu.

Protesti su se proširili na oko 80 gradova u celoj zemlji i prerasli su u izraze nezadovoljstva protiv vlasti. Neke žene su u znak protesta počele da šišaju kosu.
Na desetine demonstranata poginulo je u nasilnim akcijama policije, a stotine su uhapšene. U znak solidarnosti sa ženama Irana, održani su protesti širom sveta. Ljudi su izašli na ulice u Atini, Berlinu, Briselu, Istanbulu, Madridu, Njujorku, Parizu, Beogradu...
Smrt Mahse Amini izazvala je široku međunarodnu osudu, dok je Iran za nemire okrivio „nasilnike" povezane sa „stranim neprijateljima". Teheran je optužio Sjedinjene Države i neke evropske zemlje da koriste nemire kako bi pokušali destabilizaciju Islamske Republike.
U islamskoj tradiciji žene nose hidžabe koji pokrivaju kosu i celo lice ili njegov deo da iskažu svoju skromnost i pobožnost u prisustvu muškaraca koji nisu bliski rođaci. U zavisnosti od države ili regije islamskog uticaja, nošenje hidžaba može biti nametnuto ili zabranjeno zakonom. Četiri bliskoistočne zemlje imaju zakone koji zahtevaju nošenje hidžaba i to su: Irak, Libija, Sudan i Saudijska Arabija.
Zemlje koje muslimankama ne dozvoljavaju nošenje hidžaba uglavnom su zemlje Evrope. U Francuskoj i Belgiji je zabranjeno pokrivanje lica na javnim mestima što je dovelo do brojnih protesta muslimanki. Muslimanke su tada izašle na ulice sa natpisima „Hidžab - moje pravo, moj izbor".
Pravo na slobodu i jednakost ili pravo na lični izbor?

U emisiji govore: Tatjana Ignjatović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra i Sanja Klisarić, politikolog, ekspert za pitanja islamskog terorizma.

Autor: Dušanka Petrović