Trijumf italijanske „ultradesnice" i posledice

„Italijani braćo, Italija se diže.. ", ovo su prvi stihovi italijanske himne a iz njih je nastao naziv partije koja je u nedelju odnela ubedljivu izbornu pobedu na Apeninima. Braća Italije i Đorđa Melini na njihovom čelu predvodili su ultradesnu koaliciju koja je dobila priliku da formira novu italijansku vladu.

Đorđa Melini dobija i šansu da postane prva žena premijer u istoriji Italije. Ukoliko se to desi postaće i prva desničarska premijerka posle Benita Musolinija. Ova simbolika nije jedina veza sa neofašizmom. Braća Italije su stranka koja je nastala na posleratnom nasleđu krajnje italijanske desnice. Partija je u izbornoj kampanji umnogome ublažila retoriku i politiku ali očuvala je desničarsku ideologiju oličenu u tradicionalnim vrednostima i paroli „Italija na prvom mestu" a protiv LGBT lobija, rodne ideologije, migrantskih talasa, centralizacije Evropske unije, „briselske birokratije".

Ovakav narativ buduće italijanske premijerke izazvao je strepnju u briselskoj administraciji i politici. Predsednica Evropske komisije Ursula Fon Der Lajen najavila je da će „ukoliko se stvari budu kompleksno razvijale" biti primenjeni alati kao u Poljskoj i Mađarskoj.

Da li će upotreba ovih alata biti neophodna, šta pobeda radikalne desnice donosi Italiji a šta Evropskoj uniji u zabrinjavajućem kontekstu poremećene globalne ravnoteže, za Rečeno i prećutano, govore bivša ambasadorka u Rimu Sanda Rašković Ivić i Duško Lopandić, diplomata i publicista.

Autor emisije je Radovan Pantović