„Zenonov put" i „Grobno mesto za nenapisane pesme"

Roman „Zenonov put" Kornelija Kvasa, profesora svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, bavi se odnosima stvarnosti i fikcije, istine i privida, te različitih vrsti moći koje pripovedač doživljava i spoznaje na putovanjima kroz različite evropske i američke gradove u kojima boravi na naučnim konferencijama. Ovo je roman sa elementima putopisa, eseja, lirskih evokacija i krimi zapletom, kojim se tvori roman u romanu. U njemu je ostvarena bogata intertekstualna mreža sa svetom umetnosti, posebno književnosti. Koliko je klasičan pristup književnosti kao estetskoj tvorevini danas privilegovan način obrazovanja, na kojim poetičkim ravnima se problematizuje pitanje identiteta, da li je Zenonov paradoks po kome putnik nikada ne okončava putovanje u ovom delu razrešen, neke su od ključnih tema romana, o kojima razgovaramo sa piscem Kornelijom Kvasom.

Biljana Milovanović Živak u svojim aktuelnim knjigama „Grobno mesto za nenapisane pesme" i „Grmljavina je dugo trajala" pokreće neke od univerzalnih, ali kako kaže i najtežih tema, kao što je tema ljubavi. U knjizi „Grmljavina je dugo trajala" ova se tematika obrađuje kroz različite odnose i vrste ljubavi - bračne, porodične, prijateljske. Ljubav ima i „crno lice", dok je s druge strane njen sinonim praštanje, o čemu razgovoramo sa pesnikinjom.
Knjiga „Grobno mesto za nenapisane pesme", objavljena dvojezično - na srpskom i ruskom - između ostalog, donosi pesme o lirskom subjektu, u kojima je žensko autorstvo kritički predstavljeno iz više uglova. Jedan se odnosi i na temu majčinstva i poezije, koja se ređe obrađuje u savremenoj domaćoj poeziji. Da li je Biljanina poezija zbog toga i feministička, u Gutenbergovom odgovoru saznajemo od autorke.

Uređuje i vodi Sonja Milovanović.