U čast heroja

Njen podnaslov je „Eroika", a zapravo mogla bi se nazvati i simfonijom anegdota - toliko ima priča o njenom nastanku i posveti. O njoj će biti reči u trećoj emisiji ciklusa Kako slušati muziku, posvećenog upravo Betovenovim simfonijama, koji uređuje i vodi Gorica Pilipović.
 
 
Jedna anegdota je zasnovana na zapisu Antona Šindlera o francuskom generalu Bernadotu, koji je Betovenu dao ideju o odavanju počasti najvećem heroju epohe - Napoleonu. Ali, s obzirom na to da Šindler nije sreo Betovena sve do 1822. godine, nije mogao znati detalje o 1803. godini ili još i ranijem periodu. Takođe, Bernadot je u Beču proveo samo dva meseca tokom 1798, tako da je malo verovatno da je imao bilo kakve veze sa Betovenom i Trećom simfonijom.
Druga anegdota se odnosi na Betovenovog lekara Jozefa Bertolinija, koji je pričao kako su Napoleonov marš na Egipat, glasine o Nelsonovoj smrti u bici kod Abukira, te smrt engleskog generala Aberkrombija, bili inspiracija za posmrtni marš. Bertolini, međutim, takođe nije bio među Betovenovim poznanicima u to vreme, upoznao ga je tek 1806, a Treća simfonija je završena 1804. godine. Dotični Napoleonov marš zbio se 1798, a Nelson je ranjen u pomorskoj bici kod Abukira 1. avgusta te godine. Pretpostavka da je Betoven već tada imao detaljni koncept simfonije, isto je tako preuzeta kao i tvrdnja da je pobeda generala Aberkrombija nad Napoleonom 21. marta 1801, imala bilo kakve veze sa kontekstom „Eroike".
Najpoznatija i najviše prepričavana anegdota je ona kako je Betoven imao nameru da posveti simfoniju francuskom harizmatičnom prvom konzulu Napoleonu Bonaparti. Upoređivao ga je sa velikim konzulima starog Rima i smatrao da je on oličenje uzvišenih ideja Francuske revolucije, kojima se divio. Reči legendarnog dirigenta Artura Toskaninija dovoljno govore o celoj ovoj problematici: „Neki kažu Napoleon, neki Hitler, a neki Musolini. Za mene je to samo Allegro con brio".