Rečnik beksrajnog odrastanja i Autohipnoza

Koliko su reči presudne u tumačenju čovekovog života i razumevanju njegovog postojanja, koliko one mogu da opišu naša osećanja tema je i "Rečnika beskrajnog odrastanja" književnika Zorana Penevskog i ilustratora Slavimira Futra. Kako bi bolje razumeo pojedine reči, Penevski na početku kaže: "Podelio sam sebe na dete i na odraslu osobu i nagovorio odraslog u sebi da detetu u meni objasni iz početka na šta ga neke reči podsećaju", i tek tada je "dobro poznati svet oko mene počeo da mi otriva neke nove slike..." Nove slike Penevski je oblikovao u veoma kratkoj formi, a slikovno ih osmislio Slavimir Stojanović Futro. Zašto je bilo potrebno malog i velikog čoveka podeliti da bi se svet video ponovo, u čemu su jednake a u čemu različite intuicija deteta i mudrost odraslog prilikom spoznaje sveta, o ulozi književnosti u produbljivanju čovekove osećajnosti, nastavljanju tradicije jezgrovitosti iskaza Duška Radovića razgovaramo sa Zoranom Penevskim.

"Slike dolaze iz dubine/ nad njima nemaš uticaj/ one same biraju/ kad će i gde da probiju// u stih" stihovi u iz pesme "Opiljak" Đorđa Despića koji ilustrativno predočavaju dve magistralne okosnice njegove nove pesničke knjige Autopsihoza - sećanje i pesmu. Sećanje je najviše vezano za detinjstvo, pa se uz evokaciju ranog dečačkog doba, te rekonstrukciju i promišljanje sadašnjeg identiteta pesničkog subjekta pesma/knjiga neprestano tka. Tkanje je tematski i figurativni plan ove Despićeve knjige, koji čitaoca navode na poniranje u sopstveno sećanje.
A koliko je pesničko tkanje veština ili nadahnuće? Šta je u selekciji uspomena svestan pesnički čin? Koliko je pesma prostor racionalnih izbora, ili je ona dvojno prebivalište - i racionalnog i iracionalnog, svesnog i podvsvesnog, neka su od pitanja o kojima razgovaramo sa autorom Autohipnoze.

Uređuje i vodi Sonja Milovanović.