Ljubomir Simović

Ljubomir Simović (Užice, 2. decembar 1935) je srpski dramski pisac, pesnik, romansijer, prevodilac, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Svoju prvu knjigu pesama „Slovenske elegije", objavio je 1958. godine, zatim su usledile zbirke među kojima su: „Veseli grobovi" (1961), „Uoči trećih petlova" (1972), „Vidik na dve vode" (1980), „Um za morem" (1982), „Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj" (1983), „Istočnice" (1983), „Igla i konac" (1992), „Ljuska od jajeta" (1998). Autor je čuvenih drama: „Hasanaginica", „Čudo u Šarganu", „Putujuće pozorište Šopalović", „Boj na Kosovu".

Ljubomir Simović je objavio i nekoliko knjiga eseja: „Duplo dno", „Kovačnica na Čakovini", „Novi galop na puževima", „Žabe u redu pred potkivačnicom". Knjige su mu prevođene na veliki broj svetskih jezika, a drama su mu izvođene na pozornicama širom Evrope. Dobitnik je najznačajnijih domaćih nagrada i priznanja za poeziju i dramsko stvaralaštvo: Zmajeva nagrada, Sterijina nagrada, nagrada Branko Miljković, nagrada Milan Rakić, Oktobarska nagrada Beograda, Disova nagrada, nagrada Desanka Maksimović, Žička hrisovulja, nagrada Joakim Vujić, nagrada Vasko Popa, nagrada Jovan Dučić, Zlatni ključ Smedereva, nagrada Srpske književne zadruge za životno delo.

Autorka emisije: Jovana Milovančević