понедељак, 15. јун 2020, 09:00
Filozofija i obrazovanje
Platon je pisao da ako u državi obućari loše rade svoj posao, Atinjani će biti samo loše obuveni, ali ako bi učitelji takvi bili, stasavale bi generacije loše obrazovani Atinjana i Atina bi ubrzo propala.
Drugim rečima, u prvom slučaju, ostali bismo bez cipela, a u drugom - bez države.
Značaj obrazovanja je dakle takav da određuje identitet i budućnost države i njenih građana.
Imajući to u vidu, u poslednje vreme događaju se neobične stvari u našem obrazovanju.
Sa jedne strane iz obavezne lektire izbacuju se dela autorke Krvave bajke i druga značajna dela kao što je Ćosićevo Vreme smrti, Šantićeva Otadžbina, Kočićev Jazavac pred sudom, Domanovićev Vođa, Nušićev Narodni poslanik, Gogoljev Revizor i... dugačak je spisak.
Sa druge strane, iako je kritičko mišljenje proklamovano kao jedno od glavnih načela u strategiji obrazovanja, filozofija koja sama po sebi predstavlja kritičko mišljenje i u tom pogledu bi trebalo da bude jedan od glavnih predmeta, sada se tiho izbacuje iz školskih programa kao nepotrebna. Najnoviji slučaj sa specijalizovanim odeljenjima za sportiste o tome najbolje svedoči - fond časova filozofije smanjen je za 60%. Nisu mnogo bolje prošli ni drugi predmeti vezani za filozofske fakultete - istorija, sociologija i latinski jezik.
O problemu filozofije i obrazovanja razgovaramo sa dr Draganom Proleom, profesorom na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i dr Miroslavom Markovićem, savetnikom za fizičko vaspitanje u ZUOV-u, u ponedeljak 15.06.2020. godine.
Urednik i voditelj: Aleksandar Lukić
Коментари