Imunski sistem

Gost današnje Hipokratije je imunolog, profesor Univerziteta u Kragujevcu dr Nebojša Arsenijević.

Krajem prošlog veka, u dvema značajnim inumološkim laboratorijama na suprotnim obalama Pacifika, u SAD i Japanu, započeta su istovremena, jedna od drugih nezavisna istraživanja, čiji je cilj bio da se utvrde i objasne načini kojim se imunski sistem bori protiv rasta i širenja kancera u telu miševa, ali i ljudi. Trideset godina kasnije, rukovodioci tih laboratorija, Đžejms Elison, profesor imunologije u američkoj državi Teksas i Tasuko Honjo, takođe profesor imunologije u Kjotu, velikom univerzitetu u Japanu, dobili su oktobra 2018. Nobelovu nagradu za medicinu ili fiziologiju jer su njihova otkrića omogućila potpuno nov način lečenja zloćudnih bolesti. Lekovi proizašli iz tih otkrića nisu usmereni da uništavaju ćelije kancera, već da poboljaju funkcije imunskog sistema. Do skoro, najbolja sredstva protiv agresivnih i kompaktnih kancera, koji se ne mogu konačno odstraniti bilo kakvim hirurškim postupkom, bila su i još uvek jesu zračenje (radijaciona terapija) i hemijska terapija (hemoterapija) vrlo toksičnim citostaticima unetim u sistem cirkulacije krvi. U najvećem broju slučajeva, oba brutalna načina lečenja prave teška oštećanja DNK u ćelijama kancera, čime se zaustavlja njihovo umnožavanje i širenje, što dovodi do produženja života pacijenata.
Međutim, istraživači Elison i Honjo potpuno su izmenili, čak i revolucionisali naše dosadašnje razumevanje načina kojim imunski sistem prepoznaje ćelije kancera. To je dovelo do izmene paradigme u kliničkoj onkologiji, tako da će u vrlo predvidivoj budućnosti verovatno doći do velikih izmena u lečenju kancera.
Pre Elisonovog i Honjovog otkrića imunolozi su verovali da agresivni rast kancera nije bio ometan zato što je odbrambena reakcija imunskog sistema bila suviše slaba. Sada je postignut konsenzus koji govori da ukoliko neko stimuiliše imunski sistem, od njega može očekivati uništavanje osvajačkih ćelija kancera. Mnogi istraživači u polju imunskog sistema, a među njima i nas današnji gost dr Nebojša Arsenijević, profesor imunologije na Kragujevačkom univerzitetu, veruju da će imunoterapija kancera brzo dostići i prevazići efekte radijacione i hemijske terapije, namenjene pacijentima sa dijagnostikovanim kancerom.
Elison i Honjo napravili su, po svemu sudeći, kritičan skok identifikujući vrlo važan i moćan detalj u funkcionsanju imunskog sistema - popuštanje imunske kočnice, u kliničkom žargonu „čekpoint inhibicija" (ometanje kontrole). Da bi telo kome pripada branio od bakterija, parazita,virusa i toksina, imunski sistem koristi vojsku T-limfocita, kojih u svakom litru krvi ima na desetine miliona. Limfociti prepoznaju uljeze koji nekada dospevaju u naše telo čineći štetu, i odmah ih napadaju kako bi ih uništili. Ali ti napadi nekad mogu biti neodmereni, tako da tokom borbe dođe do kolateralne štete u kojoj stradaju normalne čelije u raznim delovima tela. Ponovljeni i dugotrajni napadi na sopstvene ćelije imaju kao posledicu pojavu autoimune bolesti poput astme, ekcema, multiple skleroze i sl. Da se tako nešto ne bi desilo, T-limfociti koji deluju kao antitela, na svojoj površini nose molekule posebnih proteina označenih kao PD-1 i CTLA-4, koji deluju kao kočnice ubilačkih ambicija T-limfocita. Međutim, kancerske ćelije pribegavaju triku i na svoju površinu izbaciju proteine, iste ili slične onima na površini T-limfocita. Na taj način T-limfocit se zbunjuje jer računa da pred sobom ima normalnu ćeluju i ne prelazi u napad. Suština rada Elisona i Honja jeste blokiranje ili u najamnju ruku slabljenje kontrolnih proteina, tako da oni višeš nisu kočnica napada na kancerske ćelije.
Mnogi pacijenti s kancerom stradaju zato što im se zbog prevarenih T- leukocita isključi kompletan imunski sistem. Sada znamo da su svi raniji višegodišnji pokušaji aktiviranja imunskog sistema bili uzaludni: bilo je to kao kad bismo hteli da pokenemo automobil, a istovremeno držimo pedalu za kočnicu stisnutu do poda automobila. Srećom, istraživanja Elisona i Honja dovela su do razvoja i sintetisanja novih tipova lekova. To su monoklonalna antitela koja se priljubljuju za PD-1 i CTLA- 4, tj. proteine-kočnice, čime se izbegava isključenje T-limfocita iz funkcije.
O imunskom sistemu i njegovim odlikama, o novinama imunoterapije tumora mozga i drugih oboljenja govoriće nam naš dragi i uvaženi gost - profesor dr Nebojša Arsenijević.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.