Kako je nastala medicina u Starom Egiptu pre 5000 godina

Središte ovonedeljnog razgovora je medicina starih Egipćana. Podaci o njoj se sreću u književnim i istorijskim tekstovima. Neki medicinski fenomeni zabeleženi su u likovnim umetnostima. Ima tragova i na arheološkim nalazištima, a od velikog značaja za medicinu je i proučavanje mumija.
O lekarima i lečenju u drevnom Egiptu, o bogovima čiju su pomoć Egipćani tražili u bolesti, ugledu koji je egipatska medicina imala u očima starih Grka, o tome kako je u Evropi od srednjeg veka do modernog doba prah mumije smatran lekom - neke su od tema o kojima će govoriti naša današnja gošća koja je doktorirala na Odeljenju za egiptologiju Univerziteta u Hamburgu.
Od druge polovine četvrtog milenijuma pre nove ere, pa sve do invazije Persijanaca 523. godine pre nove ere, ishrana, medicina i život u starom Egiptu bili su neuporedivo bolji nego na susednim teritorijama. Glavni saveti lekara o čuvanju zdravlja odnosili su se na pravilnu ishranu (ne treba jesti sirovu hranu, pre svega sirovu ribu i sirovo životinjsko meso i sl.). Kako je zemlja u dolini Nila bila plodna, hrane Egipćanima nije nedostajalo, osim posle velikih suša. Glavni usevi bili su dvozrna pšenica i ječam. Koristili su se na različite načine, ali najčešće za pravljenje vekni ili pogača, pripremanih nekad i s kvascem. Procenjuje se da je jedan zemljoradnik mogao da ishrani 20 osoba samo ječmom sa svoje njive. Ječam je korišćen i za proizvodnju piva. Osim žitarica, uzgajane su i različite vrste voća i i povrća. Ulje se dobijalo preradom lanenog semena.
Sve do 19. veka, glavni izvor podataka o medicini starog Egipta potiče iz sačuvanih spisa kasne antike. Grčki istoričar Herodot posetio je Egipat oko 440. godine p.n.e., a potom je opširno opisao svoja zapažanja o staroegipatskim medicinskim postupcima. Hipokrat, „otac medicine", i Galen, čuveni grčki i rimski anatom i lekar, proučavali su medicinu i u egipatskom hramu Amenhotepa. Iz ovoga se može zaključiti da su znanja iz medicine koja su posedovali Egipćani doprinela razvoju medicine u antičkoj Grčkoj.

Kad je 1882. godine dešifrovan uklesani tekst na kamenom bloku iz Rozete, lučkog grada na obali Sredozemnog mora, postalo je lakše prevoditi egipatske tekstove pisane hijeroglifima, pa i one posvećene medicinskim temama. Tako se došlo do čuvenih papirusa Edvina Smita i Ebersovih papirusa, koji se danas čuvaju u Londonskom muzeju. Smitov papirus je verovatno pisan 1600. godine p.n.e., ali se smatra kopijom nekih papirusa iz 3000. godina p.n.e. U papirusu Edvina Smita, koji se može smatrati udžbenikom hirurgije, date su detaljne anatomske opservacije, opisuju se simptomi nekih bolesti, dijagnoze, načini lečenja i procene izgleda za izlečenje, što je, u osnovi, isti racionalni pristup koji se i danas koristi. Ebersov papirus, datiran 1550 p.n.e., sadrži 877 recepata namenjenih lečenju različitih bolesti. Neki od recepata mešavina su medicinskih i magijskih elemenata, jer su sve sfere života u starom Egiptu bile duboko prožete religijom i magijom, pa i medicina. U istom papirusu pominju se i tumori kao bolest i opisuje se način njihovog odstranjenja. Egipćani si imali izvesna, ispravna, anatomska znanja. Na primer, tokom proseca klasične mumifikacije znali su tačno kako i gde treba ubaciti instrumente da bi dospeli do baze lobanje. Kroz otvor na bazi lobanje odstranili bi postupno ceo mozak. Osim toga, imali su i opštu ideju o poziciji organa u unutrašnjosti tela. Znali su šta je puls i kako nastaje. Iako nisu ništa znali o cirkulaciji krvi, pravili su razliku između krvnih sudova, tetiva i živaca. Imali su teoriju o telesnim kanalima kroz koje prolaze vazduh, voda i krv, što je bila analogija sa rekom Nil. Kad nema vode iz Nila, nema ni useva, što je slično prekidu života kad nema dotoka krvi. Kad je voda blokirana, usevi se suše, a kad je prekinut prolaz krvi kroz kanale, telo je bolesno. Da bi se stanje popravilo, bolesnici bi dobijali lekove za čišćenje pomoću kojih bi se deblokirali telesni kanali.
Hirurgija je u starom Egiptu bila razvijena medicinska disciplina. Najstariji metalni instrumenti u svetu bili su smišljeni u starom Egiptu, a napravljeni su od bronze i bakra. Egipatski hirurzi razlikovali su tri kategorije povreda: one koje se mogu lečiti, one koje su problematične i koje se prvo moraju neko vreme posmatrati, a potom možda lečiti i, najzad, one koje su neizlečive. Koristili su noževe, kuke, burgije, pincete, testere.
Kahunov ginekološki papirus bavi se ženskim tegobama, uključujući i problem začeća. Do sada su sačuvana 34 papirusa o dijagnozama bolesti i lečenju nekih od njih. Papirusi potiču iz 1800. godine p.n.e., te se smatraju najstarijim sačuvanim medicinskim tekstovima.
Medicinska znanja i veštine starog Egipta imali su odličnu reputaciju u ondašnjem svetu jer su vladari drugih imperija molili faraone da im šalju najbolje lekare kakao bi lečili članove njihovih porodica.

Emisiju priprema i vodi Momčilo B. Đorđević.