Upokojena liturgija

Moja prijateljica redovno ide u crkvu i pažljivo prati sve crkvene događaje da nešto ne bi propustila. Ponekad voli i mene da obavesti o predstojećim praznicima i bogosluženjima. Juče mi je tako rekla da će se u subotu, pred Svetu Trojicu, služiti upokojena liturgija...

Ne čudi me što je moja prijateljica pogrešila, čak mi je i simpatično, ali ona to nije čula od sveštenika, već je mogla čuti na televiziji. Trebalo bi povesti računa, naročito kada se koristi terminologija.... No, ja sam na televiziji čula nešto još zanimljivije: „Sveštenik će da osvešćuje slavski kolač", samo ne znam da li je kolač pao u nesvest ili je izgubio razum...

Srećom, moja prijateljica je juče išla na osveštavanje, a ne na osvešćivanje slavskog kolača. Zvala me je da mi se požali na bol u nogama od dugog čekanja u redu na osveštavanje. Pošto je njena slava najveća u našem kraju, red u crkvi je bio dug, a ona je čekala da svi stariji uđu pre nje. I tako ostade poslednja u redu ili, kako mi reče, zadnja. Ja sam čula da zadnje mogu biti npr. noge neke životinje ili vrata na vozilu, ali nešto što je poslednje nikako ne može biti zadnje.

Autor teksta - Katarina Albijanić, student (Srpski jezik i književnost, Filološki fakultet, Beograd)

Glumica - Jadranka Selec