Svetski dan ljubaznosti - da li su nestali "izvinite", "izvolite", "hvala" i "molim"?

Da ne idemo dalje od ove četiri reči iz naslova, da ne govorimo o pridržavanju ulaznih vrata u zgradu, oslobađanju sedišta u punom autobusu sopstvenim podizanjem sa istog, podizanju robe u prodavnici koju je neko pre nas nehotice oborio i nije primetio, iskrenoj pohvali nečijoj novoj frizuri ili kaputu ili osmehu (izostavićemo ove godine stisak ruke i zagrljaj) kao odgovoru na nečiju molbu ili podršci posle ispovesti. A kao da su nestale i mnoge lepe, obične reči u lepom i običnom razgovoru za koji nije neophodno da budemo najbolji prijatelji. Uostalom, zašto su ružne i grube reči toliko glasne čak i ako se izgovaraju vikom? Da je ljubaznost ugrožena, mora biti da su shvatili još 1998. članovi Svetskog pokreta za ljubaznost u Tokiju, kada su predložili da se svaki 13. novembar širom sveta obeležava kao svetski dan tog lepog oblika ljudskog ponašanja. Ipak, ne čini se da se, makar kod nas, stvari značajnije poporavljaju, čak, nažalost, naprotiv!

Zato ćemo vam ponuditi da u našem "Pitanju jutra" vi istaknete primere ljubaznosti oko sebe, da kažete kako ljudi oko vas reaguju na nešto lepo i dobro što im vi kažete ili uradite, pa i iznesete svoje mišljenje o tome da li su zaista nestala ta četiri kamena temeljca svake ljubaznosti, izražena rečima "izvinite", "izvolite", "hvala" i "molim".

U Jutarnjem programu i dalje pratimo situaciju u vezi sa borbom protiv virusa korona u našoj zemlji - reporter će se javiti sa terena, ispred zgrade Zavoda za javno zdravlje Beograda, a predstavićemo vam i tvorca providne maske za lice za gluvoneme osobe. Govorićemo i podršci ženskom preduzetništvu u Pirotu i pomoći deci slabijeg materijalnog stanja u Vladimirovcu, a nismo zaboravili ni činjenicu da je danas petak, 13 - dan i datum od kojeg strahuju mnogi sujeverni. Zašto i koji su koreni sujeverja pitali smo psihologa, sociologa i etnologa, pa ćete biti u prilici da čujete njihove odgovore.

Za kraj, predstavićemo vam Zorana Stojanovića, umetnika na gitari, rodom iz Trstenika, koji već četrvt veka živi i uspešno radi u Portugalu, ali je konačno rešio da ostvari davnašnju želju i u rodnoj zemlji na poseban način spoji, kako kaže, tri rođene sestre - fado, flamenko i sevdalinku.

Sa vama - Elizabeta Arsenović