Ušećerene jabuke

Ako bi neko upitao Milku šta je to što joj u svakodnevnom životu pričinjava radost, nesumnjivo bi kazala da su to njeni unuci, i odlazak na pijacu subotom ujutru. U toj sredini, na tom ograničenom prostoru između tezgi sa voćem i domaćim sirevima, kao da je stvoren novi jezik ekonomičnog sporazumevanja koji svima štedi vreme i ubrzava proces kojim se dolazi do željenog proizvoda. Viče se na sve strane: „Hej, Iva, daj tri komada od tih, i može četiri od onih...“

Milka, znajući da se u tom obilju ponuda nalazi samo jedna mala tezga sa domaćim slatkišima, svake subote žuri po ušećerene jabuke za svoje unuke. Bez obzira na to koliko rano krene na pijacu, čini joj se da uvek kasni jer te jabuke budu brzo rasprodate. Za tom tezgom gotovo uvek stoji muž one Ive iz susednog sela. Taj nagluvi čovek ne može nikako valjano da je čuje iz prvog puta, već mu se sve mora ponoviti. Koliko je samo onomad pred Božić izgrebala grlo vičući: „Neću bre ljute paprike, nego ušećerene jabuke! Obadve što su ti ostale."

Autor teksta - Tatjana Kiždobranski, student (Srpski jezik i književnost, Filološki fakultet, Beograd)

Glumica - Jadranka Selec.

Urednik i voditelj Mirjana Blažić.