недеља, 20. јун 2021, 09:05
Umetnost i život Milene Pavlović Barili
Dotakla zemlju kao blistava kometa 5. novembra 1909, dozvana vrtlogom ljubavi svojih roditelja, i vitlala njome, nošena i vođena talentom i strašću, samo 36 kratkih godina. Umičući smrti, čiji je jezivi dah za vratom osetila već u osmom mesecu života, jednako lepa, otmena i nadasve posebna, bez obzira da li je bila u krznu i čipki ili u majčinim pohabanim cipelama. Sa bićem u kom su se pomešali geni srpskih hajduka i ustanika i italijanskih umetnika, taj ne-spoj iscureo je, izlio se u stotine skica, nacrta, ilustracija, crteža, slika i – pesama, kada su se boje i linije umorile. Milena Pavlović-Barili.
Kažu, među retkim uspešnim i ostvarenim predstavnicima nadrealizma u slikarstvu kod nas, jer je - za razliku od njegovog izraza u literaturi - u vremenu kada je buktao u Evropi i svetu, u Srbiji i Jugoslaviji jedva dotaknut. A Mileni je došao kao za nju samu napravljen da bi dala oduška mašti, snovima, strahovima, žudnjama, ljubavi i seti. Zato se tako preciznima čine reči velikog istoričara umetnosti i književnika Žana Kasua da je baš ona „posedovala ključeve snova slikarstva".
Delo Milene Pavlović-Barili, već gotovo 60 godina pohranjeno je u Požarevcu, u kući u kojoj se i rodila i u kojoj je do smrti živela njena majka Danica, uspevši da ostvari jedinu želju koju je imala posle ćerkinog preranog odlaska - da tu kuću pretvori u galeriju Mileninih slika i da u njoj bude sedište fondacije koja če o njima brinuti i, dodatno, podsticati mlade umetnike čiji rad nastaje, inspiracijom ili izrazom, ozaren svetlošću Milene.
„Kojekuda" priču zabeležile su, jednog vrelog avgustovskog dana 2019, u cvetnom i hladovitom dvorištu njenog požarevačkog doma, na klupi ispred stepenika koji vode u galeriju, hram njene umetnosti - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.
Коментари