Sedmica

Za Sedmicu govori ambasador Turske u Srbiji Tanžu Bilgič.

Urednik i voditelj je Nikola Denčić.

Manje od mesec dana prošlo je od posete predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, da li se već vide prvi konkretni rezultati?

„Poseta predsednika Erdogana je istorijska. Prethodno je u Beogradu boravio 2017. godine, a pre toga 2010. To što je nedavna poseta usledila posle samo dve godine, pokazuje da naši odnosi napreduju iz dana u dan. Naši zvaničnici se sve češće sreću. U Beogradu smo sada uradili dosta važnog posla. Potpisano je devet sporazuma. Otvoreno je šest turskih fabrika. Njihovo otvaranje je i pripremano u periodu između dve posete. Takođe, položen je kamen temeljac za autoput Beograd-Sarajevo. Započeta je i rekostrukcija puta Novi Pazar-Tutin. Završeni su radovi na obnavljanju Ramske tvrđave, Višeg suda u Novom Pazaru, gde su obezbeđene i prostorije za regionalnu kancelariju Pravosudne akademije. Obnovljena je džamija u Sjenici. Osim zvanične delegacije, u Beogradu je boravila i supruga  predsednika Erdogana, koja je svečano otvorila česmu Mehmed paše Sokolovića i Malo Stepenište na Kalemegdanu. Za nas je takođe bilo važno što smo dobili odobrenje srpskih vlasti za otvaranje konzulata Turske u Novom Pazaru. To su sve važni koraci za naše odnose. Naša delegacija je u Srbiji zaista bila odlično primljena i želimo da se zahvalimo srpskim vlastima na tome."

Sporazumi koji su potpisani obuhvataju širok spektar oblasti. Gde je za sada bilateralna saradnja najbolja?

„Mislim da mogu da kažem da najbolje sarađujemo u oblastima ekonomije i trgovine. 2011. godine turske investicije u Srbiji bile su na nivou od oko milion evra. Za samo osam godina, povećale su se dve stotine puta, dakle iznose dve stotine miliona evra. To je fantastičan napredak. Mnogo turskih kompanija želi da ulaže ovde, pre svega zbog dobrih uslova. Vaši državni podsticaji su značajni za potencijalne ulagače. Vlada je stvorila dobre uslove za strane kompanije, a ulaganjima se bavi i predsednik Aleksandar Vučić. Pokušava da dovede što više investitora. Mislim da je sa našim ljudima to još lakše. Imamo dobru „hemiju" i sve više kompanija želi da dođe. Jasno je dakle da najbolje sarađujemo u ekonomiji i trgovini, ali razvijamo odnose u svim oblastima, od odbrane, do kulture. Ministarstva unutrašnjih poslova odlično sarađuju. Uvedene su zajedničke policijske patrole na granicama. Policajci rade zajedno, što je posebno važno za građane Turske koji prolaze kroz vašu zemlju, najviše tokom leta. Tu su i infrastrukturni projekti, kojima ćemo se sve više baviti. Mislim da je sada pravi trenutak da dodatno ojačamo međudržavne odnose."

U Beogradu je tokom posete predsednika Erdogana postavljen optimističan dugoročni cilj od pet milijardi evra razmene. Gde ima prostora da trgovina zaista dođe do tog nivoa?

„Moramo da kažemo da su mogućnosti zaista velike. Turska je važna i velika zemlja, i u ekonomskom smislu. Imamo odlične odnose za zemljama u regionu. Proizvodnja nam je jako razvijena. Trenutno smo na nivou od 1,2 milijarde evra trgovinske razmene, ali mislim da vrlo brzo možemo da dođemo do dve milijarde. I da, dugoročni cilj je 5 milijardi evra razmene. Oblast na koju bismo najviše mogli da se oslonimo jeste poljoprivreda. Srbija tu ima velike mogućnosti. Nedavno smo obnovili sporazum o slobodnoj trgovini između naših zemalja. Od juna ove godine i novog sporazuma mogućnosti su značajno povećane, naročito u izvozu poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Tursku. Omogućeni su i uslovi za povećanje obima saradnje u domenu usluga. Mi vidimo potencijal, i zaista mislim da je moguće dostići planirani nivo razmene i to što je pre moguće. Moramo mnogo da radimo, ali i da iskoristimo trenutak."

Turske kompanije su zadovoljne poslovanjem u Srbiji, kada se očekuje dolazak novih investitora?

„Trenutno je u Srbiji registrovano oko 800 turskih kompanija. Pažljivo pratimo njihovo poslovanje ovde. Te firme su obezbedile više od 8 hiljada radnih mesta. Tokom posete predsednika Erdogana, položili smo kamen temeljac za fabriku u Ćupriji, a očekujemo i izgradnju novih. Osim u Ćupriji, trebalo bi da započne izgradnja fabrike i u Zapadnoj Srbiji. Mislim da će dok god postoji podrška vaših vlasti, turski investitori biti zainteresovani za ulaganja. Gotovo svakodnevno sam u kontaktu sa potencijalnim investitorima. Pokušavam da im predstavim da je okruženje za investicije ovde dobro i da je vaša država siguran partner. Ali za sada, da kažem da očekujemo dve nove fabrike do juna sledeće godine."

Dogovoreno je ulaganje u infrastrukturne projekte, i to ne samo u Srbiji, već i u celom regionu. Šta će za Tursku značiti povezivanje Srbije i Bosne i Hercegovine?

„Jedna od najvažnijih stvari koje sam shvatio od kako sam u vašoj zemlji kao ambasador, dakle za protekle tri godine, jeste da su svi turski investitori ulagali u mesta koja su u blizini velikih saobraćajnica. Kada investitor dođe, neophodna mu je infrastruktura. Bez dobre povezanosti prevoz robe je otežan i troškovi transporta su mnogo veći. Putevi i autoputevi poboljšavaju položaj mesta pored kojih prolaze i donose nove investitore. Zato autoput Beograd-Sarajevo neće biti samo put koji povezuje dve zemlje, već će sigurno dovesti i nove investitore. I zbog toga smo odlučili da podržimo taj projekat. Tokom posete predsednika Erdogana, organizovan je i trilateralni sastanak Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine. U pitanju je format razgovora koji dugo nije bio aktivan. Mislim da su ti razgovori dobri za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, kao i za ekonomski napedak. Nadam se da će dobra saradnja Srbije i Turske doprineti i rešavanju određenih problema koji trenutno postoje u Bosni i Hercegovini. I to je važno za Tursku."

U Srbiji je već počela izgradnja autoputa, neke deonice su u pripremi. U Bosni i Hercegovini ima problema u vezi sa projektom. Da li pretpostavljate kada bi tamo mogla da počne gradnja, odnosno da se započnu pripreme?

„Da budem iskren, Srbija bi mogla da bude primer za to kako neke stvari mogu da se urade. Pre dve godine, kada su počeli razgovori o izgradnji autoputa, veliki broj ljudi nije verovao da će projekat početi da se realizuje. Sada turske kompanije već rade na deonici Sremska Rača-Kuzmin. Završava  se dokumentacija za deonicu Požega-Kotroman. To će zapravo biti kružni put, koji će povezati Sarajevo sa dve strane. Sa severa i juga. Da se vratimo na to što je većina bila skeptična pre dve godine. Bilo je mišljenja da na primer neće biti moguće obezbediti sredstva za takav projekat. A pokazali smo da je sve moguće, ukoliko verujete da je moguće. Tačno je da u Bosni i Hercegovini ima problema po tom pitanju, ali mislim da će to biti rešeno, sada kada smo pokazali da je moguće raditi lako i brzo. Važno je ipak reći da je Srbija od početka bila jasna u tome da želi takav autoput i mogli smo lako da sarađujemo. Mislim da će se situacija u Sarajevu razrešiti. Znate da i dalje nije formirana vlada, tako da verujem da će po formiranju vlasti u Sarajevu, doći do konkretnih koraka i u početku izgradnje autoputa."

Najavljen je i nastavak saradnje Beograda, Ankare i Sarajeva u trilateralnom formatu. Da li se možda već zna šta je planirano za predstojeći sastanak?

„U ovom trenutku je autoput Beograd Sarajevo zaista najvažniji projekat kojim se bavimo. Pre svega zato što se o tome nije ranije razmišljalo. Ali trebalo bi da budemo kreativni i pronađemo nove oblasti za saradnju. Da možda razmišljamo o povezivanju dve zemlje železnicom? I to sigurno može da se uradi. Ne moramo da razgovaramo samo o transportu, sigurno je da možemo da sarađujemo u brojnim oblastima. I diplomate bi trebalo da budu kreativne, da nalazimo nove projekte i predlažemo ih svojim predsednicima. Sada ne mogu da kažem da postoji jasan plan za buduće sastanke trilaterale, ali znam da ćemo se fokusirati na pronalaženje novih ideja."

Turski zvaničnici su u više navrata ponovili da podržavaju stabilnost Zapadnog Balkana, kao i proces evrointegracija. Da li Turska sebe vidi kao značajnog partnera našeg regiona na međunarodnoj sceni?

„Naravno! Pre svega, Turska nije stranac, Turska je balkanska zemlja. Mi nismo autsajderi. Turci su živeli na ovim prostorima, sa različitim narodima, tokom dugog niza godina. Tako da mislim da Turska razume probleme u ovom regionu, bolje nego što to mogu neke druge zemlje. Kao ambasador u vašoj zemlji, mogu da kažem da se ne osećam kao stranac. Možda zvuči kao kliše, jer to govore svi ambasadori, ali ja to zaista mislim. Uključen sam u društveni život ovde, jer razumem vaše ljude i mislim da je vaš način života vrlo sličan turskom. Ako pogledate širu sliku, Turska jeste bliska Srbiji. Ne radi se o zemlji koja je udaljena hiljadama kilometara. Praktično smo u istom regionu. Zato i želimo da na ovim prostorima očuvaju bezbednost i stabilnost. To je važno jer će se bilo kakva nestabilnost ovde negativno odraziti i na Tursku. Mogu da navedem i Siriju kao primer. Sirija je naš sused i kada tamo dođe do problema, sukoba, ili veliki broj izbeglica krene iz zemlje, to utiče na nas, pa i ekonomski. Isto važi i za Balkan. Turska će u bilo kom slučaju podržavati stabilnost regiona. Saradnja sa ovdašnjim zemljama je jedan od načina da se sprovede politika održanja stabilnosti. Mogu da kažem da Turska vidi ceo region kao partnera. I iza toga ne stoje nikakvi skriveni motivi. Naš jedini cilj je da poboljšamo životni standard svog naroda i naroda koji žive na Balkanu. Ukoliko region ekonomski napreduje, to će se odraziti i na Tursku. Kada sarađujemo sa Balkanom, dobijaju svi. I balkanske zemlje i Turska."

Predsednici Vučić i Erdogan su poručili da su odnosi dve države najbolji u skorijoj istoriji i da je jedina tačka neslaganja stav prema statusu Kosova i Metohije. Na koji način Turska posmatra dijalog Beograda i Prištine i kakav bi stav zauzela prema eventualnom dogovoru?

„Vratio bih se na prethodni odgovor. Kao zemlja koja je deo Balkana, Turska smatra da je neophodno mirno rešenje za pitanje Kosova. To je važno za Tursku i važna nam je stabilnost u regionu. Svakako podržavamo dijalog Beograda i Prištine. Mislim da dve strane mogu da dođu do rešenja za međusobni spor. Kao ambasador u vašoj zemlji mogu da kažem da će Turska podržati sporazum do kog se dođe dogovorom. Tako da naša politika jeste politika podrške dijalogu i ishodu tog dijaloga. Tačno je da se pozicije Beograda i Ankare razlikuju po pitanju Kosova, ali to ne znači da ne bi trebalo da poboljšavamo naše odnose."

Kada je reč o međunarodnoj ulozi Turske, sigurno je najaktuelnije pitanje severa Sirije. Kako teče proces uspostavljanja bezbednosne zone?

„Za sada sve teče po planu. Pokrenuli smo operaciju koju smo nazvali „Izvor mira". Želeo bih ipak da dodatno objasnim zbog čega je operacija pokrenuta. Duž naše granice sa Sirijom delovala je teroristička grupa. Bilo da je reč o Demokratskoj partiji jedinstva, ili o Jedinicama za zaštitu naroda, nazivaju ih različitim imenima, to je grupa koja je povezana sa terorističkom Radničkom partijom Kurdistana. Dakle, separatistička i teroristička organizacija. Nažalost, zbog situacije u Siriji tokom proteklih nekoliko godina, i uz podršku čak i nekih naših saveznika, ta grupa je našla utočište na severu Sirije i mogla je da napada turske granice. Slali su oružje grupama u samoj Turskoj. Zato smo upozoravali naše saveznike da ih ne podržavaju. Na kraju smo ipak odlučili da pokrenemo operaciju. Prvo smo postigli dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama, a zatim sa Ruskom federacijom. Osnovni cilj akcije bio je da uklonimo pretnju sa svoje granice. Da obezbedimo stabilnost u toj oblasti. Sledeći cilj bio je da se uspostavi „sigurna zona". Dugoročno, plan je bio da se obezbedi prostor za povratak sirijskih izbeglica koje su trenutno u Turskoj. Za sada možemo da kažemo da je „sigurna zona" manje više uspostavljena. Počinju zajedničke patrole turskih i ruskih snaga. Ali mislim da je najvažnije da su turska diplomatija i turska država pokazale kako reaguju na međunarodnoj sceni. Za samo par dana, Turska je potpisala sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom. Te dve sile su prihvatile legitimitet naše operacije i spremnost da sarađuju u otklanjanju opasnosti sa turskih granica. Kada se to područje potpuno obezbedi, verujemo da će značajan broj Sirijaca moći da se vrati u svoju zemlju. To bi bilo dobro i za Evropu, za Balkan, za Srbiju. U Turskoj je sada 3,6 miliona samo sirijskih izbeglica. Ukupan broj je mnogo veći. Turska je ranije izvela još dve operacije u Siriji i u te oblasti se vratilo 325 hilljada Sirijaca."

Mnogi su bili iznenađeni brzinom kojom je Ankara postigla dogovore sa Vašingtonom i Moskvom.

„Mislim da je turska diplomatija obavila odličan posao, ali važno je i to što smo znali da smo u pravu. Važno je da znate da su vaše odluke i akcije opravdane. Nismo više mogli da trpimo situaciju na granici sa Sirijom. Morali smo nešto da učinimo i zato smo i insistirali da naši partneri prihvate sporazume. Ponoviću da smo svojom akcijom oslobodili prostor za povratak izbeglica. Takođe, dali smo doprinos očuvanju teritorijalnog integriteta i jedinstva Sirije. Lokalno stanovništvo smo oslobodili pritiska jedinica protiv kojih smo se borili. Mislim da to pokazuje uspešnost turske diplomatije, ali i turske vojne moći. Da to nije tako, ne bismo mogli sami da pokrenemo akciju. Dobro je i što smo postigli dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom i počeli uspostavljanje „sigurne zone."

Povratak izbeglica će sigurno biti značajan za najavljenu političku tranziciju u Siriji. Kako će se Turska postaviti?

„Turska je deo tih diplomatskih inicijativa. Podržavamo rad ustavotvornog komiteta i političko rešenje za sirijski sukob. Ali najvažnije je reći da poštujemo teritorijalni integritet i jedinstvo Sirije. Blisko sarađujemo sa Rusijom i Iranom, kako bi smo što pre našli rešenje."

Kada je reč o turskoj operaciji "Izvor mira", Evropski parlament je kritikovao Ankaru. Kakvu reakciju ste već dobili ili očekujete od Evropskog saveta, odnosno pojedinačno od država članica Evropske unije?

„Postoje različita mišljenja i u Evropskom parlamentu, a trebalo bi napomenuti i da stav tog tela nije i stav Evropske unije. Znamo da su neke države članice zadovoljne našom operacijom. Neke nas i otvoreno podržavaju. Evropski parlament je tom pitanju pristupio sa veoma uske tačke gledišta, a i tamo je bilo suprotstavljanja. Optužbe protiv Turske nisu utemeljene. Umesto da optužuju Tursku, neke zemlje bi trebalo da se posvete pomaganju sirijskim izbeglicama i načinima da se zaustavi sukob u Siriji. Kako da se izađe iz ćorsokaka. To bi bio mnogo pametniji pristup. Dakle, bolje je pomoći, nego optuživati Tursku."

U priči o odnosima sa Evropskom unijom moramo da pomenemo da je Turska i dalje u procesu pregovora o članstvu, za sada najdužem u istoriji. Da li bi po tom pitanju moglo da bude pomaka?

„Iskreno govoreći, ne mogu da kažem ništa o tome jer je to pitanje koje se dugo odlaže. Ali mogu da kažem da je članstvo u Evropskoj uniji naš strateški cilj. Želeli bismo da budemo član, ali to ne znači da ćemo samo čekati pred vratima Unije. U poslednje vreme smo mogli da čujemo licemerne optužbe na račun Turske i da vidimo očiglednu primenu dvostrukih standarda. Turska je postala politički instrument za neke političare u Evropskoj uniji. Neki pokušavaju da pobede na izborima tako što će govoriti o Turskoj i o tome da mi nikada nećemo postati država članica. Moram da podsetim da je Turska deo evropske porodice. Članovi smo Saveta Evrope. To što postoji Evropska unija, kao političko-ekonomska zajednica, ne znači da Turska nije evropska zemlja. Naravno, dok je na snazi politika dvostrukih standarda, teško da će Turska postati deo Unije. Ali ukoliko Unija želi da postane pravi politički akter u svetu, neophodna joj je Turska. Mi smo važna zemlja, i u političkom i u ekonomskom smislu. Evropska unija očigledno želi da igra mnogo važniju ulogu u svetu, pa bi za nju bilo dobro da prihvati Tursku kao zemlju članicu. A dok se to ne dogodi, Unija će biti u drugom planu, u odnosu na najveće svetske sile. Njihovo je da odluče, naš strateški cilj je da postanemo zemlja članica, ali zbog svega što se dešava, ne znam kada bi to zaista moglo da se ostvari."

Kako će se razvijati saradnja sa Moskvom i Vašingtonom?

„Turska je članica NATO. I u toj organizaciji je već dugo. Rekao sam već da želimo da postanemo članica Evropske unije. Ali to ne znači da nećemo razvijati odnose sa Rusijom. Mi smo bliske zemlje, preko mora se i graničimo. Imamo velike ekonomske projekte. Mislim da možemo istovremeno da sarađujemo sa NATO partnerima i sa Rusijom. To će se nastaviti i u budućnosti i to pokazuje snagu Turske. Naša diplomatija nije okrenuta samo jednoj zemlji, ili jednom regionu. Ne vidim ništa loše u tome da se grade bolji odnosi sa Rusijom."

Turska je pre samo par godina prevazišla jako zategnute odnose sa Rusijom. Ta saradnja se obnavlja, ali javilo se dosta problema u odnosima sa Vašingtonom. Bilo je nesuglasica u vezi sa kupovinom oružja od Rusije, zatim u vezi sa Fetulahom Gulenom, koji živi u egzilu u Americi, a Turska ga optužuje za organizovanje državnog udara. Tu je i nedavna rezolucija Predstavničkog doma Kongresa kojom se Turska optužuje za genocid nad Jermenima početkom dvadesetog veka. Kada se sve to uzme u obzir, kako vidite razvoj odnosa sa Vašingtonom?

„Želeli bismo da održimo dobre odnose sa svim zemljama, pa tako i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Članica smo NATO i Vašington je naš saveznik. To ipak ne znači da su naši odnosi imuni na probleme. Rezolucija koju ste pomenuli je primer toga kako se istorijom manipuliše i kako se to koristi u političke svrhe. Kada se govori o navodnom genocidu nad Jermenima, ne možete da zanemarite presude Evropskog suda za ljudska prava koje kažu da genocida nije bilo. Nažalost, u Kongresu je usvojena rezolucija kojom se to pitanje politizuje. Kada je reč o Fetulahu Gulenu, to je svakako veliki problem. Njegova organizacija je pokušala da izvede državni udar 2016. godine. Želimo da on bude izručen Turskoj. Prolazimo kroz teška vremena i problemi rastu u celom svetu. Nadam se da će se u budućnosti to rešiti i da ćemo se vratiti na nivo odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, kakav smo imali ranije."

Kako vidite buduću poziciju Turske na međunarodnoj sceni?

„Verujem da se međunarodno okruženje menja. Hladni rat se završio i stvarnost je dosta drugačija. Moć se prebacuje sa evroatlantskog prostora na prostore Azije i Pacifika. Kina postaje globalan igrač. Turska će sigurno imati značajnu ulogu u budućnosti. Strateški smo dobro postavljeni, između Evrope i Dalekog istoka. I Indija će igrati značajnu ulogu, kao i druge države centralne Azije. Uspostavljanje odnosa sa različitim zemljama je važno. Sigurno je važno i za Srbiju. Vi to za sada dobro radite, razvijate odnose i sa Rusijom i sa drugim azijskim zemljama. Turska će pokušati da nastavi da širi mir, stabilnost i napredak u svom regionu, uključujući i Balkan."

Za sam kraj razgovora, da se vratimo na pitanje srpsko-turskih odnosa. Da li možete   da nam prenesete lične utiske o našoj zemlji. Ovde ste već tri godine. Da li ste zadovoljni radom i životom ovde?

„Veoma sam srećan što sam ambasador u Srbiji. Mislim da je Beograd vrlo lep grad. Srbija je lepa zemlja. Srećan sam i smatram sebe građaninom Beograda. Naše kulture su veoma slične. Hrana je manje više ista. Pristup stvarima i mentalitet je isti. Zbog toga je sve veći broj turskih turista ovde. Prošle godine ih je bilo oko stotinu hiljada. Bili smo prvi po broju turista u Beogradu. Volim što živim ovde i zbog toga što sam veliki ljubitelj košarke. Navijam za Crvenu zvezdu. Naravno, ne želim time da uvredim navijače Partizana. Volim i da igram košarku, a zaista često idem na utakmice. Zato je dobro živeti ovde, jer imate veliki broj dobrih klubova. Takođe, vaša muzika je fantastična. Volim da slušam rok muziku iz bivše Jugoslavije. Slušam Riblju čorbu, neke pesme zaista volim. Srećan sam što sam ovde, a srećan sam i zbog toga što mogu da doprinesem razvoju srpsko-turskih odnosa, za koje zaista možemo da kažemo da su možda i najbolji u istoriji."